Sloba je znao da mu se nešto sprema. Imao je samo jednu MOLBU!

Preko fiksnog telefona Slobodan Milošević mu je rekao: „Bane, ispred moje vile s donje strane je parkirano sedam džipova. To razumem, ali su parkirana i dva saniteta. Nešto spremaju. Mislim da bi trebalo da se pokupiš s narodom i dođeš ovde.”

Ivković je o razgovoru odmah obavestio svoje partijske kolege, ali i lidera radikala Vojislava Šešelja, koji mu je poručio da što pre ode u vilu, a da će poslanici SRS u Skupštini „uraditi svoje”. Kao šef poslaničke grupe, Ivković je sačekao priliku da s govornice obavesti javnost o čemu se radi, saopštio da SPS napušta Skupštinu i pozvao poslanike svoje stranke da krenu prema vili „Mir”. Dok su izlazili, ispred zgrade je već bilo oko 300 ljudi.

 

U Konavljanskoj ulici, s donje strane rezidencije, zaista su se nalazili crni džipovi i dva saniteta. Pristalice SPS-a su se okupljale i do osam uveče bilo ih je više hiljada. Oko rezidencije su se već nalazile TV ekipe pa je svima bilo jasno da ništa ne može da se desi „tajno”. Milošević je telefonom pozvao Ivkovića da uđe u vilu i odmah ga zamolio da pronađe predsednika SRJ Vojislava Koštunicu. Dao mu je vozača, a s njima je krenula i funkcionerka SPS-a Slavica Đukić Dejanović, koja je bila u vili.

Koštunica se upravo vratio s puta iz Ženeve. Pronašli su ga u Palati federacije i preneli šta se događa, insistirajući na oceni da lako može doći do krvoprolića. Koštunica je bio zabrinut. Pažljivo ih je saslušao i pozvao telefonom načelnika Generalštaba, generala Nebojšu Pavkovića. Posle dužeg razgovora, koji ostali nisu mogli da čuju, rekao im je: „Možete da pozdravite Slobodana. Ja neću nikada dati saglasnost da građanin Srbije bude izručen bilo kojem međunarodnom sudu. Ako treba da mu se sudi, neka mu se sudi u Srbiji za dela koja je počinio u Srbiji. Recite mu da s te strane bude miran. Od mene niko neće dobiti saglasnost za izručenje.”