SOS mobing telefonske linije stalno usijane, ljudi se masovno žale na direktore, šefove i kolege
Za pet godina od uspostavljanja SOS mobing telefonske linije, putem koje građani mogu da se informišu o mehaizmima pravne zaštite od zlostavljanja na poslu, ovu liniju je kontaktiralo ukupno 5.077 građana.
Tanjug
Linija je uspostavljena u aprilu 2016. godine u saradnji Ministarstva za rad i Agencije za mirno rešaanje radnih sporova, jer je, prema rečima zamenika direktora Agencije Ivice Lazovića mobing izuzetno skup i za poslodavce, i za zaposlene i za državni budžet.
"Naime, veliki broj tih zlostavljanja se završi medicinskim problemima, odsustvovanjem s posla, bolovanjima...Iz tog razloga smo se trudili da približimo zaposlenima pravnu zaštitu od ove vrste problema i ustanovili liniju SOS mobing", rekao je Lazović predstavljajući rezultate projekta, čemu je prisustvovala i resorna ministarka Darija Kisić Tepavčević.
Lazović je ukazao da su građani od ukupnog broja poziva na SOS mobing, u 643 slučaja zatražili pravnu pomoć od Agencije.
"Agencije je postupapla u oko 550 slučajeva, a u više od polovine je utvrđeno da se nije radilo o mobingu, već nekoj drugoj drugoj povredi prava iz radnog odnosa", naveo je zamenik direktora Agencije.
U 13 odsto slučajeva postupak se okončao sporazumno - bez utvrđvanja ogovornosti, a u više od 30 odsto je utvrđeno da je bilo zlostavljanja na radu, dodao je Lazović.
Međutim, kako je istakao, izmenama zakona unapređen postupak pred Agencijom pa ona više ne utvrđuje da li je bilo ili nije bilo zlostavljanja, već se trudi da pomiri strane.
"Postupak pred Agencijom se isključivo okoncava sporazumom kojim se dogovara harmonizacija odnosa i daljeg postupanja kako bi se proces rada nesmetano nastavio, a to se pokazalo u praksi kao najbolji model", naglaio je Lazović.
Ukazao je da mobing nije samo naš, već globalni poblem, što dokazuje
najnovija Konvencija Međunarodne organizacije rada koja se bavi zlostavljanjem, maltretiranjem i uznemiravanjem na radu.
Takođe, kako je dodao, neka istraživanja u Evrospkoj uniji pokazuju da se devet odsto zaposlenih sretalo na nekom vrstom zlostavljanja na radu.
Zvog toga je Lazović poznao sve zaposlene, koji smatraju da na neki način trpe bilo koju vrstu zlostavljanja, da pozovu SOS mobing telefonsku liniju, da se obrate Ageniji, i zatraže pravnu pomoć.
Napomenuo je da linija služi za upućivanje na mehanizme pravne pomoći, a ne psihološke pomoći.
Ministarka za rad i zapošljavanje ukazala je da različiti oblici neprimerenog ponašanja poslodavca u radnoj sredini, označeni kao zlostavljanje na radu, mogu da imaju čitav niz negativnih posledica, kako po samog zaspolenog tako i na ceo proces rada.
"U svakom slučaju osim čitavog niza psihološkog i stresnog efekta samog zaposlenog, to dovodi i do manje produktivnosti na radu od čega na kraju svi imaju štetne efekte", navela je Kisić Tepavčević.
Smatra da je ovaj vid zlostavljanaj sve više prepoznat u javnosti, te da o tome mora i treba da se priča kako bi se ova pojava u što većoj meri smanjila, pa i iskorenila.
Ministarka je napomenula da Srbija ima dobru zakonsku osnovu za zašstitu od zlostavljanja na radu, koja je regulisana sa dva zakona.
Zakon o sperecavanju zlostavljanja na radu omoguhava zaposlenima koji smatraju da su izloženi nekoj vrsti zlostavljanja da pokrenu interni postupak pred poslodavcem, bez posredovanja trećeg lica.
"Ukoliko to ne urodi plodom, zaposleni može da traži sudsku zaštitu", navlea je Kisić Tepavčević.
Pored toga, kao je ukazala, Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova predviđa posredovanje Agencije u sporu između zaposlenog i poslodavca uz obostranu saglasnost, i potpuno besplatan i za zaposlenog i za poslodavca.
"U ovom postupku uz arbitriranje trećeg lica pokušava se na miran i harmoničan način da se dođe do sporazuma kojim se pronalazi način kako da se reše nesuglasice. Ako ni tako ne dođe do odgovarajućeg sporazuma i rešenja, onda obe strane mogu da zatraže sudsku zaštitu", ukazala je Kisić Tepavčević.
Broj SOS mobilng linije je 080/300-601.
Pročitajte: