Srbi sterilni zbog zagađene hrane!
Zagađeno zemljište, zalivanje useva bakteriološki i hemijski neispravnom vodom i zagađene namirnice povećavaju sterilitet u Srbiji.
Shutterstock
Veliki broj poljoprivrednika ne analizira vodu iz reka kojom navodnjavaju useve. A te reke nisu čiste, u njih se direktno izliva kanalizacija, a imamo i otpadne vode iz raznih fabrika. Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan kaže da postoje institucije koje kontrolišu vod ei gde se mogu uraditi analize.
- Oni koji zagađenom, bakteriološki ili hemijski neispravnom vodom ili na neke druge načine zalivaju svoje useve mnajpre moraju da vode računa da će oni sami i njiova deca konzumirati te proizvode, a da će zatim, a ko ih stavljaju u promet, to koristiti i ostali. Uputio bih apel svima da vodu koju koriste u te namene ipak prekonstrolišu, to ne koša puno. Ukoliko je voda neipravna, može koštati zdravlja - naglasio je Trivan gostujući na B92.
On ističe da monitoring kvaliteta zemljišta daje raznolike podatke.
- U narednim godinama izvršićemo temeljnu analizu kvaliteta zemljišta. To zahteva vreme i novac. Posledica zagađenog zemljišta su zagađene podzemne vode. Usevi koje uzgajamo upravo na takvom, zagađenom zemljištu daju kao posledicu zagađenu namirnicu, a onda su ugroženi o ni koji te namirnice koriste, od životinja do ljudi, uključujući i biljke. U Srbiji imamo neku vrstu epidemije sterilitetea, da li se neko pitao da li bi to mogla da bude posledica hemije u namirnicama koje unosimo, a odgovor je da! Treba se ozbiljno pozabaviti ovim problemom. Srbija samo u prečišćavanje otpadnih voda mora da uloži pet milijardi evra.
Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da postoje institucije koje vrše kontrolu kvaliteta zemljišta.
- Bogatiji poljoprivrednici nose zemljište i vodu na analizu. Međutim, oni koji to nisu ne nose i koriste sve to kako je. Recimo, vidite neki proizvod na pijaci, mislite da je izuzetnog kvaliteta, međutim, neki od njih je upravo proizveden na takvom zemljiptu i sigurno je lošijeg kvaliteta. To ipak nije masovna pojava u Srbiji. Taj problem se može rešiti stalnom edukacijom i poljoprivreda bi mogla da postane strateška grana.