Srbi sve ranije umiru!
„Godinama u našoj zemlji 55 odsto građana umre od kardiovaskularnih obolenja, a 45 odsto od svih ostalih”, kaže za „Alo!” prof. dr Miljko Ristić
Vladimir Živojinović
U Srbiji se ove godine povećala stopa opšteg mortaliteta ili umiranja sa 14,2 na 14,6 promila i skratila očekivana dužina života sa 75,48 na 74,8 godina, podaci su Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa (EHCI), koji rangira pružanje zdravstvenih usluga u 35 evropskih zemalja, a koji su objavljeni u Evropskom parlamentu pre 19 dana.
Prema istim podacima, srpsko zdravstvo više nije poslednje u Evropi, već se popelo na 24. mesto. Ipak, stope umiranja i skraćenje dužine života u Srbiji, naravno, da su zabrinule najeminentnije srpske lekare, a razloge takvog stanja oni vide u nepostojećoj preventivi, skrajnutosti lekara opšte medicine, da svaki drugi čovek u Srbiji umre od kardiovaskularnih bolesti, da godišnje rak dobije 36.000 ljudi, u tome da su lekari bedno plaćeni pa moraju da rade od jutra do sutra, u njihovom masovnom odlasku u inostranstvo, nedostatku stručnjaka i dugom čekanju na preglede, ali i lošem standardu i sveprisutnom stresu.
Profesor Miljko Ristić, najčuveniji kardiohirurg svetskog glasa i glavni koordinator Ministartsva zdravlja za transplantaciju organa, kaže za “Alo!” da je dobro da smo sada na 24. mestu u Evropi, ali sa druge strane loše što je umiranje od kardiovaskularnih bolesti na prvom mestu u Srbiji i vrhu Evrope.
Skrajnuti porodični lekari!
Prim. dr Nevenka Dimitrijević iz Sekcije lekara opšte medicine Srpskog lekarskog društva (SLD), kaže za “Alo!” da evropske činjenice da nam se povećala smrtnost i smanjila očekivana dužina života ukazuju dokle je dovela praksa anuliranja uloge porodičnog lekara. - Upropašćena je primarna zdravstvena zaštita, gde lekar opšte medicine rešava 80 odsto slučajeva svih zdravstvenih problema građana. On prepoznaje pojavu svih bolesti. Istovremeno, mi smo jedina zemlja u regionu koja nema katedru porodične medicine. Imamo domove zdravlja koji nisu krečeni po 30 godina, aparati se kvare, nemamo opremu. Nema više kadrova, ljudi odlaze u penziju i inostranstvo i nemamo mogućnosti da odgovorimo na ono što je ljudima potrebno - navela je prim. dr Dimitrijević.
- Već desetak godina unazad u našoj zemlji 55 odsto građana umre od kardiovaskularnih obolenja, a 45 odsto od svih ostalih! Ne možemo da napredujemo u EHCI rangiranju dok ne smanjimo procenat umiranja - naglašava on i dodaje da osim loše ishrane, stresa i prevencija utiče na takvo stanje.
- Ona je na jako lošem nivou i trebalo bi da se uredi zakonom. Kada se bolest otkrije u početku nastanka automatski smanjuje troškove lečenja i poboljšava život pacijenta. Tada mu ne treba koronarografija, operacija, rehabilitacija. Istovremeno, transplantacija organa, pa i srca, je na najnižim granama u regionu. Takođe, lekari u Srbiji nisu zadovoljni. Njihove plate nikada nisu bile niže. Hirurzi moraju da budu rasterećeni svih privatnih briga i obaveza i da se onda posvete pacijentu. Plata mora da im omogući komforan život da bi oni dali sve od sebe - naglašava taj profesor i dodaje da su mnogi lekari otišli iz zemlje.
Ne vodimo računa šta jedemo!
Profesor na Medicinskom fakultetu Aleksandar Milošević, urolog, kaže za “Alo!” da suštinski na dužinu života utiču ishrana, kvalitet medicinskih usluga i drugi faktori.
- Činjenica da se urušavanje srpskog zdravstva dešava već 15 godina i hronično nezadovoljstvo naroda koji se više ne smeje utiču na takvu satistiku. Nemamo kontrolu hrane, jedemo a ne znamo šta, a prevencija, koja je najjeftinija u zdravstvu, još nije rešena u domovima zdravlja. Privatni sektor nije zastupljen kao ravnopravni blok odbrane zdravstvenog stanja građana. Istovremeno, lekari nisu zadovoljni, pa odlaze iz zemlje - naveo je taj profesor.
Profesor Vladimir Kovčin, naš čuveni onkolog, kaže za “Alo!” da je sve što je naveo prof. Ristić aposlutno tačno i dodaje da da je standard u direktnoj korelaciji sa stopom umiranja i skraćenjem života.
- Najbolji radiolozi su otišli u privatnike, a mnogi eminentni lekari u inostranstvo. Nemaju svi građani novca da plaćaju kod privatnika lečenje. Tu je i nedostatak onkologa i dugo čekanje na njihov pregled. Pacijenti izgube više meseci od lekara opšte prakse do specijaliste. U međuvremenu, maligna bolest napreduje i nekada dođe u stadijum da više ne može da se operiše. Godišnje u Srbiji 36.000 ljudi oboli od raka, što nas svrstava na drugo mesto u Evropi - naveo je on.