Za blagodaran život i ispunjenje želja izgovorite čudotvornu molitvu svetiteljke

Sveta Agripina je hrišćanka rođena i odrasla u Rimu. Od ranog detinjstva vežbala se da živi jevanđelskim životom. Mučena je i postradala za vreme vladavine cara Valerijana (253 - 259).

Kada je izvedena na sud, ispovedila je svoju veru u Isusa Hrista. Zbog toga je bijena štapovima dok joj kosti nisu polomljene.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se da joj se javio anđeo Božji i da ju je iscelio. Posle pri novim mukama preminula je.

Njene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika prenele su njene mošti na ostrvo Siciliju, i tamo ih sahranile. Tu se potom sagradila crkva u ime Svete Agripine.

U hrišćanskoj tradiciji pominje se i da su se od njenih moštiju događala mnoga čudesa te da su čak i silom njenih moštiju Agarjani oterani od grada, gde te mošti počivaje. Sveta mučenica Agripina je preminula 275. godine. U XI veku mošti Svete Agripine su prenesene u Carigrad.

Smatra se da ova svetitljeka ispunjava najiskrenije želje i da čuva dobro zdravlje. Provedite današnji dan u miru i izgovorite ovu molitvu:

Printskrin

Pogledaj galeriju

Printskrin

Pogledaj galeriju

Tanjug / Tara Radovanović

Pogledaj galeriju

Printscreen

Pogledaj galeriju

- Ovčica Tvoja Isuse, Agripina, zove silnim glasom: Tebe Ženiče moj ljubim i tražeći Te stradam, i raspinjem se i sahranjujem u krštenju Tvome. I stradam radi Tebe, da bih carstvovala s Tobom, i umirem za Tebe, da bih živela s Tobom. Primi me kao čistu žrtvu, s ljubavlju žrtvovanu za Tebe. Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

Sveti mučenici Evstohije, Gaj i drugi s njima

Bi Evstohije žrec idolski u vreme cara Maksimijana, pa videći junaštvo hrišćanskih mučenika, odbaci neznaboštvo i krsti se. Krsti ga sam episkop antiohijski Evdoksije. Posle toga Evstohije postepeno prevede svoju rodbinu u hrišćanstvo. Njegov srodnik Gaj krsti se zajedno sa tri otroka: Provom, Lolijem i Urbanom. Svi ovi, i još drugi uz njih, behu izvedeni pred sud, mučeni i posečeni zbog vere u Hrista Gospoda u Listri. Duše njihove preseliše se u besmrtno Carstvo Hristovo.

Spomen ikone Presvete Bogorodice Vladimirske

Kada tatarski car Ahmet opkoli Moskvu, knez Jovan Vasiljevič pođe s vojskom da brani grad. Iako vojska ovoga kneza beše malobrojna i slabija od vojske tatarske, ipak ona izađe pobedonosna. Jer, naiđe odjednom neopisani strah na Tatare, te se smutiše i razbegoše. Ovaj neočekivani uspeh pripisivali su svi ikoni Presvete Bogorodice, pred kojom se narod moljaše za spas od Tatara. Zbog toga je u Rusiji i određen 23. juni za spomen ovoga čuda.

Tropar (glas 4):

Danas je svetlo ukrašen slavni grad Moskva, koji je kao sunčeve zrake primio, vladičice, čudotvornu tvoju ikonu. Ka njoj sada mi prilazimo, i molimo te, zovući ovako: O, veličanstvena vladičice Bogorodice! Moli se iz tebe ovaploćenom Hristu Bogu, da izbavi grad ovaj, i sve gradove i krajeve hrišćanske neoštećene od svih napasti vražijih, i spase duše naše, kao Milosrdan.

Povest o pokajanju Teofila

Ovaj iz zavisti prema episkopu predade dušu đavolu i odreče se napismeno Hrista i Bogorodice. No potom Teofil se gorko pokaja, isplaka oproštenje od Svete Prečiste posle četrdesetodnevnog posta i suznih molitava, primi natrag napisanu hartiju, koju beše đavolu dao, i javno ispovedi svoj greh u crkvi pred episkopom i narodom. I kada mu episkop izreče oproštaj i pričesti ga, Teofilu se zasja lice kao sunce. Evo primera kako milostivi Bog ne samo prašta grehe pravim pokajnicima, nego ih i u svetitelje uvršćuje.

RASUĐIVANJE

Nezlobivo trpljenje — to je trpljenje hrišćansko; a trpljenje c nemoćnom zlobom ne razlikuje se mnogo od osvete. Svetitelji naši veliki su u svakoj dobrodetelji jevanđelskoj, no o kako su veliki i veličanstveni u nezlobivom trvljenju! Valjda nam se oni čine u toj dobrodetelji najveći zato što smo mi u njoj najmanji. Kada oci pustinjski behu jednom okružili Jovana Kolova da čuju pouku, dobaci neki zavidljivac: "Tvoj sused, Jovane, pun je otrova!", na što nezlobivi Jovan odmah odvrati: "To si ti rekao videći samo spoljašnjost, a šta li bi tek rekao, kad bi video unutrašnjost?" A kad su sv. Kiprijana, ep. kartagenskog, izveli na posečenje, on naredi da posle njegove smrti dadu dželatu njegovom za trud 25 zlatnika.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje Zaharijino od nemila (Lk. 1, 64) i to:

1. kako Zaharija onemi zbog neverovanja angelu Božjem,
2. kako progovori čim ispuni zapovest angelsku (Lk. 1, 63),
3. kako će i od moje duše otpasti nemilo, čim počnem ispunjavati zapovesti Božje, i kako će duša moja biti puna slovesnosti i mudrosti po Bogu.

BESEDA

O tome kako ne treba zavideti grešnicima

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube. Guba je bolesti tela, a zlo je bolest duše. Gubav može biti unutra zdrav, dok je spolja bolestan; zao pak može biti spolja zdrav, ali mu je unutrašnjost bolesna. srce mu je bolesno. Veću cenu ima drvo spolja bolesno no sa zdravom srčikom, negoli drvo spolja zdravo no sa trulom srčikom. Tako je i guba manje zlo od zla, tj. od greha. Jer pod zlom Premudri je mislio na greh.

Zavidi li lekar bolesniku? Ne zavidi. Ni pravednik ne zavidi grešniku. Ako ne znaš, da li si pravedan, ispitaj srce svoje: da li zavidiš grešniku? Ako zavidiš, onda nisi pravednik; ako li ne zavidiš — onda se raduj, pravedniče Božji. Bolesnik bolesniku može zavideti; bolesnik zdravom može zavideti; ali zdrav bolesnome ne zavidi. Ni pravedan grešnom ne zavidi. Lekar poznaje smrtonosnu bolest kod svog bolesnika, i znajući, sažaljeva ga — a ne zavidi mu. I pravednik poznaje bolest greha, jezovitu i smrtonosnu, pa ne zavidi grešniku no sažaljeva ga.
O Gospode dobri i sažaljivi, iskoreni zavist iz srca naših i ukoreni ljubav. Tebi slava i hvala vavek. Amin.