Svetac koji leči i dušu i telo!
Pravoslavni vernici proslavljaju 31. oktobra Svetog Luku, zaštitnika medicine, lekara, ali i osnivača ikonopisa... Sveti Luka je jedan od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista.
Promo
Jedan je od najcenjenijih zaštitnika lekara i mnoge srpske porodice ga slave, a u narodu je taj dan poznat i kao Lučindan.
Običaji i verovanja
Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada se primeti da ovca zateže, kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći. U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, još kažu: „Ide Luka, eto vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“, jer nastupa zima kada se vukovi približavaju selima. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću gata kakva će zima ili godina biti. Crnogorci, na primer, kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku taj svetac se opisuje kao „pouzdani lekar duše i tela“. Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno. Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu, a poznata je „ikona u ikoni“ koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava. On se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa.
Prema bogoslužbenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve, ovaj dan nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu Crkve. Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata. Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini, a hrišćanska tradicija kaže da je Luka napisao Sveto jevanđelje po Luki - treće jevanđelje (po redosledu u Novom zavetu), i Dela apostolska.
Njegove mošti se čuvaju u Carigradu, a smatra se da stopalo Svetog Luke koje se čuva u jednom manastiru u Crnoj Gori leči bolesti očiju.