Svi mogu da budu srećni, bilo kad i bilo gde!
Bivša profesorka Medicinskog fakulteta kaže da ljudi treba da prestanu da žive u iluziji da nešto spolja treba da ih usreći. Pomozite sami sebi, poručuje Spomenka i kao instruktor smeh joge, za čitaoce „Alo!“ objašnjava šta treba činiti da bismo bili srećniji.
- Dakle, dogovorimo se prvo na radionici da dozvolimo sebi da podetinjimo kako bismo se oslobodili nagomilanih blokada zadobijenih tokom odrastanja i školovanja... Sledi otvaranje srca uz zvuke “ha-ha-ha” i zvuka stomaka “ho-ho-ho”. Zatim ide tapšanje i kretanje uz gledanje u oči uz zvuke “ho-ho” (dva puta) i “ha-ha-ha” (tri puta) ritmično i veoma zabavno. Presipanje umišljenog soka „iz šupljeg u prazno“.
Onda đuskamo bez koreografije, uz zvuke tvista ili rokenrola (može i kolo Čačak), pa meditiramo, jer potreban nam je mir posle razuzdanog kretanja - objašnjava ona i dodaje da je njena lična inspiracija rad sa ogledalom. Pogleda se u ogledalo i kaže sebi nešto fenomenalno, recimo: “Najlepša sam i najbogatija na svetu”.
Naša sagovornica kaže da svako može biti srećan i nasmejan i objašnjava kako to može da se postigne.
- Svaki je čovek priča za sebe. Ipak, postoje neke univerzalno korisne ideje i akcije... Važno je da čovek prihvati sve životne promene kao normalne i da se dogovori sa svojim umom da ostane srećan i u nesreći, jer je život po svojoj prirodi ponekad čaša žuči, a ponekad čaša meda - kaže Spomenka i dodaje da je plan rada veoma važan i da je često svojim studentima govorila: „Napravi plan rada ako ti je život mio”.
- Čudesan je efekat plana rada... Recimo, studenti treba da naprave petogodišnji provizorni plan i da odrede datum diplomiranja odmah po upisu prve godine studija. Kad god sam nekoga iz bilo koje generacije pitala: „Kada ćeš diplomirati?”, gledali su me ko tele u šarena vrata - kaže naša sagovornica i napominje da se posle petogodišnjeg plana pravi godišnji plan, pa mesečni, nedeljni i takozvani danas plan, koji je, prema njenim rečima, najvažniji.
- I dan-danas često pravim provizorni plan rada, jer podržava energiju i motivaciju i sve ide lakše. Kao kad u kompjuter ukucaš željenu opciju. Naš mozak (um) radi u znatnoj meri kao kompjuter, voli jasne podatke i naredbe - objašnjava ona i kaže da nas onda plan koji smo napravili ohrabruje i vuče da pozavršavamo mnogo poslova.
- Tako se izgrađuje samopoštovanje i energija se čarobno, mistično doliva u sistem! Pri svemu tome neophodno je stalno raditi na svojoj svesnosti i etičnosti. To je veoma važno! Božje zapovesti su date za našu ličnu sreću - ističe Spomenka i napominje da ne treba dozvoliti negativnim mislima da vladaju našim umom, ne treba se baviti besmislenim i besplodnim isravljanjem i ogovaranjem drugih ljudi, već, kako ona kaže, „uzeti sebe preda se“.
Ipak, svi znamo da živimo u teškoj materijalnoj situaciji i mnogi misle da zbog toga nemaju razloga za sreću ili smeh. Nekima su se desile velike tragedije, a sve to utiče na to da se sve manje smejemo.
- Ako imate iluziju da nešto spolja može da vas usreći, onda ste stvarno veoma nesrećan čovek. Lično poznajem nekoliko veoma bogatih ljudi, lepih, pametnih, obrazovanih, zdravih, pa i relativno mladih, ali nisu srećni. Imaju sve moguće probleme... Ima, međutim, inteligentnih ljudi koji su veoma srećni, iako imaju malo - ističe naša sagovornica.
- Pre svega, za smeh nije potreban razlog, jer ako bismo čekali da nam se sve složi po našoj volji, nikada se ne bismo nasmejali. Možemo se valjati od smeha zbog svojih ljudskih gluposti - podseća ona. Prema njenim rečima, svi mogu da budu srećni i u bilo kom dobu da “krenu ispočetka”, a svojim primerom pokazuje da je sve moguće uz želju i dobru organizaciju.
Košulja srećnog čoveka
Spomenka podseća na priču o kineskom caru koji je svojim mudracima naredio da ga kako znaju i umeju učine srećnim, jer je bio depresivan. Onda mu je jedan mudrac rekao da treba da obuče košulju srećnog čoveka. Svi se razleteli po carevini da traže srećnog čoveka i konačno su ga našli, ali taj nije imao nijednu košulju!!!