"Tata je kriv! Ruže u dvorištu!" Ivonin i Markov sin je umro, pojavio se duh dečaka i otkrio užasnu istinu. Nakon toga Ivona se ubila

Retko ko prizna da veruje u stvari koje nisu "ovozemaljske", ipak postoje priče za koje se ljudi kunu da su istinite, a od njih se diže kosa na glavi.

Upravo jednu takvu, koja se širi internetom, vam prenosimo u celosti:

- U jednom malom gradu je živeo mladi bračni par, Marko i Ivona sa svojim petogodišnjim sinom Nikolom. Oni su često odlazili vikendom u svoju vikendicu na jezeru. Jednom Ivona nije mogla ići, pa su otišli sami Marko i njegov sin. Marko je malo previše popio i nije ni primetio da se njegov sin utapa u jezeru. Kada je primetio da nema njegovog sina, brzo je došao k sebi i odmah je počeo da ga traži. Kada je pogledao u jezero, video je beživotno telo njegovog sina kako pluta po jezeru. Pokušao je da ga spasi, ali više nije ništa mogao.

Nedugo nakon useljenja, često ih je noćima budio dečji plač. Ali nikako nisu uspeli da saznaju odakle dopire taj plač. Kada bi krenuli da čuju odakle dolazi plač, on je brzo prestao. Oni su nastavili da spavaju. Mislili su da neko od suseda ima dete, i da ih njegov plač budi.

Jedne noći probudila se samo Ivona i ona se digla iz kreveta da vidi odakle taj plač dolazi, ali ovaj put nije prestajao brzo. Zvuk plača je vodio Ivonu do jedne male sobice na tavanu. Kada je otvorila vrata od sobe, u sobi je videla samo sjenu jednog deteta. Ivona je upitala dete zašto plače, a dete je počelo glasnije da plače, a nakon toga počelo nešto nerazumno da govori. To je postajalo sve glasnije i glasnije i već se moglo razumeti da je dete reklo:

''Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv!''

Kada je Ivona to čula, a već je sama krivila Marka za sinovu smrt, potpuno je izgubila kontrolu nad sobom i otišla je u kuhinju. Uzela je nož i otišla kod muža u sobu i počela ga je bosti nožem i vikala: ''Ovo je za Nikolu!!!''

Sledeću noć je ponovno čula dečji plač i ponovno otišla gore. Tamo je opet videla sjenu deteta i ponovno je čula:

''Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv! Tata je kriv!''

Sada joj nije bilo jasno što sada dete hoće. Ona je rekla: ''Osvetila sam se za tvoju smrt, šta sada hoćeš da učinim?''. Dete je odgovorilo: ''Učini mu ono što je on učinio meni.''

Ivoni nije bilo jasno što treba učiniti. Sledeći dan dok je razgovarala sa susedom saznala je da su bivši stanari imali dete koje je nestalo i nikad nije pronađeno. Ako je zanima više o tome, trebalo bi pitati bivše stanare. Rekli su joj gde oni žive.

Ivona je odmah otišla kod njih i pitala ih šta je bilo s detetom, na šta su oni odgovorili da ni oni ne znaju. Rekli su da ga je policija tražila godinu dana ali nije uspela da ga pronađe.

Ivona je sledeću noć otišla gore u sobu i pitala dete šta treba učiniti. Dete je samo govorilo: ''Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu. Ruže u dvorištu.''

 Sledeće jutro Ivona je otišla u dvorište do ruža i tamo je sve izgledalo normalno, a onda je počela kopati kod ruža i našla je kosti. Odmah je posumnjala da su to kosti deteta. Odnela je kosti odmah policiji. Policija je otkrila da su to kosti nestalog deteta. Policija je odmah uhapsila majku i oca deteta.

Ivona je otišla na tavan u sobu i dete joj je samo reklo: ''Sada sam slobodan. Hvala.''

Nakon što je to rekao nastala je jaka bela svetlost u sobi i kada je nestala, soba je izgledala potpuno normalno.

Nakon što joj je umrlo dete i nakon što je ubila svoga muža bez pravog razloga bila je u prevelikoj depresiji i uzela je onaj nož s kojim je ubila muža i počinila samoubistvo.

Sledećeg jutra stražari su pronašli u ćeliji oca deteta očevo beživotno telo s veoma bolnim izrazom lica. Mrtvozornik je otkrio da je umro od nedostatka kiseonika, baš kao da je sahranjen u zemlju živ. Majka je puštena iz zatvora zbog nedostatka dokaza protiv nje.

Policija je pronašla tela Marka i Ivone u kući. Kuća je posle prodata nekom mladom bračnom paru.