U saobraćaju najugroženiji pešaci, deca i motociklisti, kako promeniti crnu statistiku

Zbog toga je u dogovoru sa Ministarstvom prosvete dogovoreno da maj bude "Mesec bezbednosti dece", koji će se obeležiti nizom predavanja za predškolce, osnovce i srednjoškolce o bezbednosti saobraćaja, rekao je Duško Pešić gostujući u Jutarnjem programu.

Zbog toga je u dogovoru sa Ministarstvom prosvete dogovoreno da maj bude "Mesec bezbednosti dece", koji će se obeležiti nizom predavanja za predškolce, osnovce i srednjoškolce o bezbednosti saobraćaja, rekao je Duško Pešić gostujući u Jutarnjem programu.

Gostovanje Duška Pešića u Jutarnjem programu

"Takođe, u narednom periodu želimo da radimo na unapređenju predškolskih i školskih planova i programa koji se tiču bezbednosti saobraćaja, kako bi njihovim unapređenjem doprineli da zaštitimo decu u saobraćaju", rekao je Pešić.

Pored dece i starijih sugrađana, u saobraćaju su sa toplijim vremenom posebno ugroženi biciklisti i motociklisti.

"Kada govorimo o biciklistima veoma je važno da budu osvetljeni, da imaju svetlo napred i pozadi i da kada skreću na vreme najave to drugim učesnicima. Za motocikliste je važno da ne voze brzo u naseljenim mestima, da ne pretiču s desne strane, da se ne provlače između vozila, posebno na početku sezone kada ih vozači automobila još ne očekuju", objašnjava direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.

Vozači moraju da budu svesni da nisu sami i da postoje i pešaci, biciklisti i motociklisti i da moraju da poštuju ograničenje brzine. U nekim gradovima poput Pariza i Brisela uvedena su dodatna ograničenja brzine u zonama gde ima više pešaka i biciklista na 30 kilometara na sat.

"Podaci pokazuju da u 36 odsto slučajeva nezgode u kojima učestvuju vozači automobila i motociklisti, vozači kažu da nisu videli motociklistu. Veoma je važno da motociklisti nose zaštitnu opremu jer će, i ako dođe do nesreće, izbeći ozbiljnije povrede", kaže Pešić.

Agencija će u narednom periodu raditi dodatne obuke za motocikliste, kako da predvide potencijalno opasne situacije.

Kada je reč o pešacima, oni često greše jer misle da postoji zona pešačkog prelaza od 5 do 10 metara, međutim, to nije tačno i minimalno odstupanje znači da prelazimo ulicu van pešačkog prelaza gde nas vozači ne očekuju.

"U Beogradu, najviše pešaka je u prošle godine poginulo u opštini Čukarica, na delovima gde nema trotoara, u noćnim uslovima, čak dvadeset troje. Ali i kada je reč o saobraćajnim nesrećama u Starom gradu i na Vračaru najveći broj stradalih su takođe pešaci. Nažalost, pešaci najviše stradaju u naselju, odnosno upravo tu gde bi trebalo da su najzaštićeniji. Čak 12 odsto pešaka strada na pešačkom prelazu", rekao je za RTS direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Duško Pešić.