U Srbiji jedemo evropsko smeće
Izgleda da sve što je šteta da se baci, ipak završi na srpskim tanjirima.
Profimedia.rs
I ne samo kod nas, nego se ista hrana, drugog i trećeg reda, koja je neprihvatljiva u zapadnom delu EU servira potrošačima u Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj... Naime, ako ste mislili da zato što što kupujete neki strani prehrambeni proizvod ili kućnu hemiju dobijate na kvalitetu, silno ste se prevarili, jer ako neku marku kupite u prodavnici u Francuskoj, Nemačkoj i istu kod nas, primetićete da je razlika u kvalitetu ogromna.
Kako objašnjava, Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača kaže (NOPS) Srbija je odavno postala deponija Evrope kada su u pitanju strani proizvodi.
- Oni su znatno lošijeg kvaliteta nego u razvijenijim zemljama - navodi Papović i dodaje:
-Mi smo mnogo pre nego što su ministari u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i Mađarskoj naveli da se te zemlje postale “kanta za smeće, a njihovi građani kupci drugog reda” rekli da smo deponija Evrope. Pre mnogo godina odavde je krenula priča da deterdžent u Srbiji nije isto što i u Belgiji, gde se proizvodi. Te multinacionalne kompanije imaju pogone u Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji, a mi kupujemo proizvode upravo iz tih fabrika - kaže on.
Lekovi su bezbedni
Farmaceut Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva tvrdi za “Alo!” da su lekovi koji dolaze u Srbiju aposlutno kvalitetni, efikasni i bezbedni jer su svi ispitani.
- Svaka uvezena serija leka se pojedinačno kontroliše. Uradimo preko 8.000 kontrola serija godišnje. Ne postoji mogućnost da na tržište Srbije dođe nekvalitetni proizvod. Našu kontrolnu, nacionalnu laboratoriju je sertifikovalo referentno telo Savet Evrope, koje se bavi sertifikacijom svih laboratorija u Evropi u kojima se rade te vrste analiza. Potvrđujemo da sve što uđe u zemlju je kontrolisano i rangiramo se među deset najboljih laboratorija u Evropi. Tu smo autoritet sa našim kvalitetom rada i građani mogu da budu sigurni - naveo je on.
Prema njegovim rečima, mi mislimo da kupujemo čokoladu koja je recimo ista kao u Švajcarskoj, ali se varamo.
- To nije tačno jer nije ista. Zbog toga pozivamo potrošače da kupuju domaće. Naši proizvodi su dosta kvalitetniji, ali proizvođači nemaju dovoljno para za marketinšku kampanju. Takođe, naša zemlja nema para da kontroliše sve što u nju stiže. Zato, kada je u pitanju bezbednost hrane, jedan od apsurda je da ljudi daju sve više novca za takozvanu zdravu hranu, a da nije isključeno da su ti proizvodi još lošiji nego oni regularni – naglašava Papović.
On ističe da se sve svodi na zlupotrebu navika potrošača da se kupuje sve što je navodno zdravo.
-To “zdravo” se malo kontroliše da li postoji licenca i da li su to zaista zdravi i organski proizvodi. Niko ne kontroliše ni ko je dao sertifikat organskim proizvodima i vrlo je važno da se to izmeni. Tržišni nadzor je jako bitan baš kao i uvođenje prekršajnih naloga. Dok se niko ne kazni cela ova priča je prazna - napominje sagovornik “Alo!” i otkriva da je počelo formiranje Nacionalnog saveta za bezbednost hrane čija će funkcija biti da se ispituje da li je hrana koja stiže u Srbiju stiže iz multinacionalnih kompanija bezbedna - kazao je on.
S druge strane, u Upravi za veterinu Ministartva poljopriovrede tvrde da su svi proizvodi zdrasvtveno ispravni, a što se tiče kvaliteta on zavisi od proizvođača do proizvođača.