U Srbiji se drogiraju i deca!
Prema zvaničnim podacima među korisnicima raznih droga sve je više adolescenata. Takođe, sve se višekoristi "krokodil" od kog se raspada koža
Profimedia.rs
Vest da su ovih dana toksikološke analize desetogodišnjeg deteta na VMA pokazale prisustvo psihoaktivne supstance (THC) koja se nalazi u marihuani i da su, takođe na VMA, lečena dva pacijenta koja su koristila drogu "krokodil", pokazuje da, danas, na međunarodni Dan borbe protiv droge nemamo baš čime da se pohvalimo.
To što pratimo svetske trendove u ovome daleko je od pohvalnog. Pojava desetina novih psihoaktivnih supstanci zabeležena je u poslednjih deset godina, posebno u Zapadnoj Evropi i Americi. Ekonomska kriza je, očigledno, ostavila traga i u ovoj oblasti poslovanja, ali i na činjenicu da je to bio odgovor na suzbijanje tržišta narkoticima, kažu stručnjaci.
Sintetičke droge brzo se "prilagođavaju" tržištu, znatno su jeftinije, lake su za krijumčarenje, a policiji teške za pronalaženje, kaže za Sputnjik član Međunarodne policijske asocijacije i bivši predsednik Međunarodne asocijacije za borbu protiv narkotika Marko Nicović.
Javnost je o tome malo zna, po pravilu tek kada nečiji tragičan slučaj dobije tretman medijski zanimljivog, kako je to bilo prilikom lečenja devojke koja je koristila "krokodil". Reč je o izuzetno toksičnoj drogi koja izaziva veliku smrtnost. U Evropi je za dve godine registrovano 30.000 smrtnih slučajeva.
Kod nas se pojavila pre četiri godine, i po rečima načelnica Centra za kontrolu trovanja VMA prof. dr Slavice Vučinić, veoma je toksična zato što sadrži organske rastvarače, fosfor, kiseline, teške metale koji dovode do propadanja tkiva i na kraju do njegovog raspadanja.
Naziv "krokodil" je i dobio zato što koža počinje da puca i vremenom počinje da liči na krokodilsku, a kada se i tkivo raspada poprima njegovu zelenu boju.
Za razliku od ostalih narkotika, "krokodil" ili "sirotinjska droga", kako je još zovu jer je tri puta jeftinija od heroina, već posle sedam-osam meseci pokazuje vidljive promene na koži. Najviše za dve godine dovodi do najtežeg stanja, praktično do otpadanja mesa sa kostiju, javlja se gangrena i sledi smrt.
Nastala 2002. u Sibiru u Rusiji, gde, po nekim podacima, od nje svake godine umre 30.000 narkomana, pravi se u kućnoj radinosti.
Nicović kaže da je njena najveća proizvodnja u Poljskoj, Ukrajini, Moldaviji, u "divljim" kućnim laboratorijama. Kaže da su komponente za nju poput kodeina, fosfora, joda, benzina i teških metala legalne i lako dostupne na tržištu. Mogu se nabaviti u radnjama hemijskih proizvoda.
- Rentiraju se farmaceuti, hemičari, koji tokom vikenda ili godišnjeg odmora po narudžbini prave tu sintetičku drogu koja vrlo brzo razara biohemiju tkiva, a gram košta 5-6 evra - kaže Nicović za Sputnjik.
On posebno napominje da je "krokodil" lak za krijumčarenje. To se čini u obliku pilula za spavanje, paste za brijanje, paste za zube, dezodoransa, osveživača vazduha... Vrlo su velike mogućnosti njenog krijumčarenja, što, dodaje Nicović, za policiju predstavlja problem jer se teško otkriva. I, kako kaže, nema preciznih podataka koliko naših ljudi uzima tu drogu.
Zbog pristupačne cene konzumiraju je pre svega mladi, a na početku im daje osećaj euforije i snage, objašnjava naš poznati stručnjak za narkotike. Mladi su, generalno, u ogromnom broju konzumenti i drugih narkotika.
Po rečima Vučinićeve, prošle godine je, na primer, u Nacionalnom centru za kontrolu trovanja, na VMA, zbrinuto 78 pacijenata zbog korišćenja marihuane, dok ih je dve godine ranije bilo 30. Dodatni problem je što su oko 40 odsto prošlogodišnjih lečenih bili adolescenti.
- To je, nažalost, nešto o čemu se ne govori, ali je sasvim očigledno da se uzrasna granica za zloupotrebu svih mogućih psihoaktivnih supstanci promenila. Deca su itekako u prilici da ih konzumiraju. Više ne postoje granice ni teškoće da se nešto novo na tržištu pribavi - konstatuje za Sputnjik klinički psiholog Aleksandra Janković.
- Kada vršnjačka grupa preuzme ulogu autoriteta, onda i deca koja su podignuta na sasvim drugi način i nisu vaspitno zapuštena, da bi se osećala prihvaćeno i delom neke socijalne sredine, mogu da postanu žrtve socijalnog pritiska, pa tako i droge - objašnjava Jankovićeva.
Ona ukazuje da društvene okolnosti, kakav je sunovrat vrednosti, tome umnogome doprinose.
Vrlo često se, kako objašnjava, roditeljske poruke svode na to da su oni veoma nezadovoljni, da ne veruju da iz teške situacije u kojoj su ima izlaza, nastupaju iz depresivne i letargične pozicije. U toj situaciji deca imaju utisak da moraju da nađu svoje mesto pod suncem, a pošto im to ne uspeva baš najbolje, na kraju uđu u taj krug iz koga najčešće izlaza nema, upozorava Jankovićeva.
Ona smatra da je neophodno da deca dobiju ne samo informacije, nego da se napravi jedan program prema kome bi se rukovodile škole u kojima bi gostovali ljudi koji imaju iskustva sa drogama, koji su prošli taj pakao i iz toga se izvukli. Nekada je, kako kaže, i ta vrsta straha od posledice jako dobar motivator da se ne napravi pogrešan potez.
- To bi bio dobar način da se sa mladima komunicira na te teme, jer oni kao autoritete često otpišu i profesore i roditelje, pogotovo kada je reč o nečemu što im je iskustveno gledano nepoznanica. Vrlo je važno deci predočiti da je radoznalost potpuno u redu ali da se ona može kanalisati i na druge načine, a ne kroz isprobavanje supstanci koje mogu da ih trajno i nepovratno oštete - ističe psiholog.
Uz opasku da se toga setimo tek kada se katastrofa dogodi, ona je mišljenja da nam je potrebna i ozbiljna medijska kampanja koja bi morala da pošalje poruku roditeljima i pedagozima da to nisu stvari koje se događaju drugoj deci.
- Onog trenutka kada roditelji postanu svesni da je to nešto što se može dogoditi njihovom detetu senzibilisani su za drugu vrstu reakcije. Ovako ostaju na stanovištu: Ne, to moje dete nikada ne bi radilo - skreće pažnju Jankovićeva i ističe da akcija treba da bude sistematska.
- I da što manje bude afirmativnih komentara i primera tih estradnih zvezda koje troše razne supstance, a eto nije im ništa - kaže Jankovićeva za Sputnjik.