Umro Slobodan Perović

Profesor dr Slobodan K. Perović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu preminuo je juče u Beogradu. Važio je zajednog od poslednjih velikih profesora ove visokoškolske ustanove.

Rođen je 1932. godine u Prokuplju, od oca Krste i majke Milice Vasiljević. Osnovnu školu učio u Kragujevcu, gimnaziju u Drugoj muškoj u Beogradu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu (1956), na istom fakultetu doktorirao (1963), na kome je biran u sva univerzitetska zvanja: asistent (1958), docent (1964), vanredni profesor (1969), redovni profesor (1977), na kojoj dužnosti se i danas nalazi. Matični predmet: Obligaciono pravo. Šef Katedre za građansko pravo i dugogodišnji Predsednik postdiplomskih studija.

 

Veliki broj doktorskih i magistarskih disertacija rađeni su pod njegovim mentorstvom. Dugogodišnji član i predsednik brojnih univerzitetskih tela.

Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti, Društva za komparativno pravo u Parizu, Društva prijatelja francuske pravničke kulture u Parizu, kao i član Pravnog saveta Jugoslavije. Predsednik Naučnog društva Srbije i Predsednik Udruženja pravnika Jugoslavije. Osnivač Kopaoničke škole prirodnog prava. Arbitar međunarodnih arbitraža i Spoljnotrgovinske arbitraže u Beogradu.

Glavni urednik časopisa „Pravni život“ i časopisa „Naučni pregled“, član Uređivačkog odbora časopisa „Arhiv za pravne i društvene nauke“. Glavni redaktor Enciklopedije imovinskog prava (1978) i glavni redaktor Komentara Zakona o obligacionim odnosima (1995). Predsednik Uređivačkog odbora biblioteke „Klasici jugoslovenskog prava“. Glavni redaktor Opšte enciklopedije prava (u radu). Rukovodio je petogodišnjim naučnim projektom pod nazivom Konstituisanje Srbije kao pravne države.

Učestvovao je na brojnim naučnim simpozijumima, domaćim i inostranim (preko 50), najčešće sa glavnim referatom ili nacionalnim referatom. Autor je više knjiga, udžbenika i monografija, naučnih studija i više stotina radova publikovanih u domaćim i inostranim izdanjima iz oblasti građanskog prava, komparativnog prava i filozofije prava.

 

Ukupnim opusom u ovim oblastima prava, uticao je na razvoj pravne teorije i prakse i po tom osnovu stekao naučni autoritet i ugled u zemlji i inostranstvu.

 

U literaturi civilnog prava, posebno obligacionog, autor je sistematskih dela, monografskih rasprava, kao i brojnih studija.

Autor je mnogih knjiga, među kojima su: Obligaciono pravo, Formalni ugovori u građanskom pravu, Zabranjeni ugovori u imovinskim odnosima, Retroaktivnost zakona – teorija sukoba zakona i vemena, Pravno-filozofske rasprave, Prirodno pravo i sud, Pravda i stečena prava, Komutativna pravda i naknada stete, Pravna država i kriza pravnog sistema, Teorija javnog poretka, Ugovor ako akt moralne i pravne civilizacije, Pravda i dostojanstvo suda, Svojinsko pitanje, Vratimo se školi prirodnog prava, Heksagon prirodnog prava, Između čulnosti i umnosti prava, Tri zablude-prepreke uspostavljanju pravne države, Legalitet prirodnih prava, itd.