Uništavanje šuma je samoubistvo

Ukoliko ljudi nastave sa ovakvim aktivnostima, Zemlja više neće biti u stanju da održi rastuću populaciju, a ovim tempom šume bi u potpunosti mogle da nestanu za 100 do 200 godina.

Dr. Gerardo Akvino s Instituta Alana Turinga u Londonu i profesor Mauro Bolonja s čileanskog univerziteta Tarapaca u svom istraživanju su istakli da ćemo teške posledice osetiti i pre nego što posečemo poslednje stablo, a promene uključuju ugroženi opstanak mnogih vrsta, uključujući i našu.

Pre razvoja ljudske civilizacije Zemlju je pokrivalo 60 miliona kvadratnih kilometara šume dok novi podaci pokazuju da nam je ostalo nešto manje od 40 miliona, prenosi B 92.
Drugim rečima, ostalo nam je još nekoliko decenija pre nego što pređemo tačku bez povratka.

Istraživanje fizičara pokazalo je da su šanse da izbegnemo katastrofalni ishod izuzetno male, a u najboljem slučaju imamo manje od 10 odsto šanse da izbegnemo katastrofu.

Autori su ponudili i utopijsko rešenje u vidu Dasonove sfere, hipotetičke megastrukture (na primer sastav satelita) oko Sunca koja apsorbuje velik deo solarne energije i šalje je nazad na Zemlju.

Naravno, tu sferu ne treba shvatiti doslovno jer postoje drugi načini proizvodnje iste količine energije. Na primer, nuklearnom fuzijom.
Poruka je zapravo da je katastrofa neizbežna ako ne promenimo neodrživi način funkcioniranja, a jedini izlaz leži u tehnološkom razvoju bez presedana.

Ono što je bitno jeste da ne smemo da zaboravimo da se radi o istraživanju teoretskih fizičara koji problemu pristupaju na nivou teorije i delovi istraživanja su spekulativni. To jest, postavljaju pitanja šta bi društvu trebalo da dođe od ograničenja po pitanju resursa i kako bi takvo društvo izgledalo.

Visoka tehnološka razvijenost sa sobom donosi i rešenja koja bi, ili izbegla ili sprečila ekološku katastrofu.

Na tom nivou trenutno nismo, ali pitanje je i hoćemo li je na vreme dostići. Ovo istraživanje pokazuje da nećemo, tačnije, imamo manje od 10 posto šanse da se to dogodi.

Nije sve tako crno

Ovaj i njemu slični modeli kreću od pretpostavke da ćemo ovim putem nastaviti, ali prema ovogodišnjem UN-ovom izveštaju deforestacija na globalnom nivou u poslednjih nekoliko decenija pada.

Preciznije, u periodu od devedesetih do danas godišnji gubitak šuma pao je sa 7,8 miliona na 4,7 miliona hektara. Jedan od razloga je prirodno i planirano pošumljavanje, prenosi Index. To ne znači da se možemo opustiti jer u istom smo periodu izgubili neverovatnih 178 miliona hektara šuma, a postoji i opasnost da se to smanjenje uspori ili čak vrati na negativan trend.

Još jedna pozitivna stvar je i to da broj stanovnika ne raste kao što pesimisti očekuju već se sredinom veka očekuje osetno smanjenje.
I dok je sve to prilično spor proces, mnogo se toga može učiniti promenom pristupa ili korenitom civilizacijskom transformacijom. Prebacivanjem fokusa s ekstremno individualnih na zajedničke interese.

Niko ne kaže da će to biti jednostavno, ali na kraju krajeva, sve je oduvek i bilo na nama.