Uoči 100 godina postojanja dobili Sretenjski orden prvog reda!
privatna arhiva
Profesori fakulteta su na prvoj ovogodišnjoj svečanoj akademiji povodom obeležavanja velikog jubileja, u Ruskom domu u Beogradu, govorili o osnivaču fakulteta prof. dr Niku Miljaniću, o Ruskoj bolnici u Pančevu, koja je bila jedan od najboljih sanatorijuma u tadašnjoj kraljevini, u kojoj su lečene izbeglica iz Rusije posle Oktobarske revolucije, kao i saradnji medicinskih fakulteta u Beogradu i Кragujevcu sa Medicinskim univerzitetom „Sečenov“ u Moskvi. Predrag Obradović, novinar i predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva u Pančevu, govorio je o saradnji sa Rusijom, dok je specijalni gost slikar Mikan Aničić, dobitnik Zlatne medalje za slikarstvo na Salonu francuskih umetnika za sliku „Otmica Evrope“, govorio o povezanosti medicine i umetnosti.
Profesorka dr Valentina Nikolić, rukovodilac nastave na engleskom, rekla je da nastava za strane studente postoji već 25 godina i da se svake godine upiše oko 100 brucoša. Prodekan prof. dr Tanja Jovanović navela je da je Medicinski fakultet u Beogradu za 100 godina postojanja odškolovao više od 40.000 doktora medicine!
privatna arhiva
Leonardo secirao 30 leševa zarad umetnosti!
Slikar Mikan Aničić rekao je da su lekari i umetnici u simbiozi jer doktori nastoje da ožive čoveka, a slikari da ih oraspolože svojim delima.
- Slikari su upoznavali ljudsko telo da bi pravili precizne crteže. Za vreme renesanse, kada je teror inkvizicije bio na vrhuncu i kada je zabranjivano seciranje ljudskog tela, papa je to dozvolio Mikelanđelu, Leonardu i Rafaelu, kao njihov veliki mecena i pokrovitelj. Leonardo je u tajnim odajama Vatikana secirao oko 30 leševa i na svojim crtežima prikazao krvne sudove, unutrašnjost ženskog tela, sa matericom i fetusom - rekao je slikar.
Marko Đoković
Vladimir Jakovljević, dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu i stalni profesor prvog državnog medicinskog univerziteta „Sečenov“, u Moskvi izjavio je da je ponosan na saradnju sa Rusima, koja je počela zahvaljujući prof. dr Sergeju Boljeviću, koji je naše gore list.
- Prepoznat sam kao neko ko može da unapredi njihov naučnoistraživački rad, koji je pokrenuo lično Vladimir Putin. Njima je cilj da okupe što veći broj međunarodno priznatih naučnika da bi se njihov univerzitet našao među prvih 100 na listi najboljih univerziteta sveta.
Docent dr Milan Aksić, zamenik šefa Katedre za anatomiju, rekao je da Institut i danas sledi viziju dr Nika Miljanića iz 1921. da studenti uče anatomiju na leševima i da su po tome prepoznatljivi u svetu. Zanimljivo je da je praktični kurs anatomije na kojem su budući neurohirurzi i svetski predavači 3. novembra 2017. u Beogradu na svežim leševima operisali nerve ruku i nogu proglašen za svetski događaj godine u neurohirurgiji!
Na narednim skupovima, tokom godine, anatomi očekuju uvažene predavače iz sveta, kao i kolege iz nekadašnjih generacija, dok će 9. decembra biti velika svečanost, koja će obeležiti 100 godina od prvog predavanja dr Nika Miljanića na Medicinskom fakultetu u Beogradu.
Rusi doneli na svet Olju Ivanjicki
Novinar Predrag Obradović, predsednik Društva srpsko-ruskog društva „Dositej Obradović“ iz Pančeva, izneo je podatak da je Srbija u Prvom svetskom ratu izgubila gotovo polovinu svojih lekara i medicinskih sestara.
- Ruski lekari su 10. marta 1920. osnovali bolnicu da bi se izbegla epidemija virusa koje su izbeglice nosile. Pomoću priloga, za nepunih godinu dana, napravili su jedan od najboljih sanatorijuma u tadašnjoj kraljevini sa 110 kreveta, tri odeljenja, tri operacione sale, previjalištem i porodilištem. U tom porodilištu se primenjivaon bezbolan porođaj u vodenim kadama, a u njemu je 1931. rođena naša poznata slikarka Olja Ivanjicki - rekao je Obradović.
povezane vesti
