Vaterpolista Branko Peković: Ostvario sam san ženi
- To je bila velika želja moje supruge. U vreme dok smo živeli u Rusiji, gde su i rođena naša deca, Nikola i Nina, mnogo nam se dopao koncept ruske priče, kada je reč o vaspitanju i obrazovanju dece. Tada smo dobili ideju da otvorimo razvojni centar po uzoru na Rusiju, pa kada smo se vratili u Srbiju, otvorili smo vrtić - kaže Peković i dodaje da je on zadužen za sportski deo priče, a da je njegova supruga nosilac projekta i da je zadužena za pedagoški rad.
Svako jutro, u veselom šarenom kombiju, po kojem je iscrtano cveće, bivši reprezentativac lično odlazi od vrata do vrata po mališane i dovozi ih u vrtić. Međutim, ovo prevozno sredstvo, koje deca obožavaju, njihov je saputnik prilikom obilaska centara kulture u prestonici poput biblioteka, muzeja i drugih znamenitosti koje nudi grad.
Peković ponovo natukao kapicu
Reprezentativac Srbije i osvajač olimpijske medalje u Pekingu 2008. trenutno radi sa mlađim kategorijama Crvene zvezde, ali se u finišu regionalne sezone priključio ekipi i opet uskočio u bazen da bi pomogao u ostvarivanju plasmana iz druge u prvu ligu.
- Ja sam tu više da pripomognem tim momcima nekim svojim iskustvom i stečenim znanjem kroz sve ove godine, kao igrač još mesec i po dana, a onda se vraćam van bazena u trenersku priču - objasnio je on i dodao da mu je bilo veoma interesantno da radi sa Dejanom Savićem, te da mu je to iskustvo značajno zbog lične karijere trenera.
Peković je bio dva puta na krovu Evrope sa vaterpolo reprezentacijom, svetski je vicešampion, osvajač bronzana medalje na Olimpijskim igrama, kao i brojnih medalja na klupskom nivou, a danas je u vrtiću lično zadužen za sportske aktivnosti mališana.
- U sklopu vrtića je školica sporta. Radimo različite vežbe, u zavisnosti od uzrasta, a naravno tu je i korektivna gimnastika, koja je danas preko potrebna svakom detetu. Meni je cilj da telefon, gadžet i laptop budu poslednja stvar na koju će mališani da pomisle. U vrtiću uopšte nemamo bilo kakvu tehnologiji ili televizor.
Neko ko je osvajao brojne medalje, među kojima su i zlatne, uči decu kako da razviju takmičarski, ali i timski duh.
- Hoću da znaju da je u redu i da pobede i da izgube. Pokušavam da im razvijem naviku ne samo na sport, već nešto što će im sutra značiti u svim segmentima u životu. Za decu je mnogo bitno da se bave sportom. Ne moraju oni da postanu šampioni, ali moraju da imaju fizičku aktivnost paralelno s obavezama koje se tiču škole. Kroz fizičku aktivnost deca se razvijaju i mentalno. Dajem im zadatke da kroz svoje telo i pokrete upotrebljavaju najviše mozak - kaže on i napominje da je sport vrlo transparentan - izađeš na teren, pokažeš šta znaš, pobediš ili izgubiš.
Zajedno sa suprugom, Peković je veoma uključen u sve što mališani rade.
- Imamo sopstveni prevoz, ja vozim, nastojimo da animiramo decu i da im pružimo sve ono što može biti poučno i zanimljivo, a za šta roditelji danas zbog brojnih obaveza nemaju vremena. Stoga smo vrlo aktivni, posećujemo biblioteke, da se deca upoznaju s knjigama, takođe i muzeje, njima je sve to interesantno. Pored toga, organizujemo kratke izlete i obilazimo istorijske znamenitosti u gradu.
Mentalna aritmetika za moždane vijuge
Pekovićeva supruga Marija, nekad atletičarka, danas psiholog, kaže da je bila oduševljena kada je u Rusiji videla kako se radi sa decom do sedam godina i koliko je prisutna rana stimulacija mališana, pa je zato poželela da ono što je naučila prenese na decu u našoj zemlji.
- Tamo sam se upoznala sa mentalnom aritmetikom, a u okviru naše ustanove to je sada obavezna aktivnost za decu. Pored toga, u vrtiću su prisutni profesori ruskog i engleskog, pedagog, logoped i pedijatar. Gledali smo da pokrijemo sve kako bi deca provodila vreme kvalitetno.