Biometrija obuhvata opis i merenje tih fizičkih karakteristika kojima se vrši autentifikacija. Naša potreba za bezbednošću sve je veća, a time i potreba da metode identifikacije budu sve pouzdanije, tačnije, a podaci gotovo momentalno obrađeni. Kako se ti biometrijski podaci obrađuju? Kako razvoj biometrijskih metoda utiče na bezbednost pojedinaca i država?

Dr Vladimir Cizelj je na Institutu Vlatacom okupio tim stručnjaka koji se već godinama bave razvojem i integracijom tehnologije zasnovane na biometriji. Može se reći da su njihova istraživanja pionirski poduhvati kada je ova nauka u pitanju, a Cizeljev institut ujedno je i partner u polju državne bezbednosti na osnovu novih dostignuća u domenu biometrije i njihove implementacije. Pitali smo se gde se sve može upotrebiti biometrija i kako ova tehnologija funkcioniše.

Biometrija u svakodnevnom životu

Na šta prvo pomislimo kada govorimo o biometriji jesu biometrijska dokumenta - pasoši, lične karte, zdravstvene knjižice, vozačke dozvole koje i sami posedujemo, kao i čitači elektronskih dokumenata sa kojima smo se sigurno već susretali u bankama, raznim državnim institucijama, na graničnim prelazima itd. Biometrija u službi zaštite podataka i komunikacije putem mobilnih telefona više nije luksuz rezervisan samo za naprednije i skuplje modele - sada i pristupačniji pametni telefoni, da bi se sprečila neovlašćena upotreba, mogu da se otključaju samo na senzor otiska prsta ili prepoznavanjem lica. Modeli koji reaguju na zenicu oka još uvek su manje dostupni i manje rasprostranjeni zbog visoke cene.

Biometrijske stanice

Eksperti sa Vlatacom instituta osnovanog od strane dr Vladimira Cizelja razvijaju i primenjuju savremena rešenja kada je oblast elektronskih identifikacionih dokumenata u pitanju. Takođe njihovi sistemi za biometrijsku identifikaciju s različitim varijantama biometrijskih čitača dokumenata javljaju se u stacionarnom i prenosnom obliku, pa tako imaju širok spektar primene.

Kiosk za prikupljanje biometrijskih podataka kompanije Vlatacom je stanica za unos podataka koja prikuplja sve što je potrebno da bi se za izradili identifikacioni dokumenti - pasoši, lične karte i vozačke dozvole. Sadrži hardverske i softverske komponente za snimanje otiska prstiju, slika lica i potpisa pomoću kojih se unose podaci sa identifikacionog dokumenta.

Kiosk za verifikaciju biometrijskih podataka je stacionarni samouslužni kiosk koji omogućava prilagođavanje biometrijskih funkcionalnosti. Kako navodi Vladimir Cizelj, negova uloga je da proverava identitet postupkom beleženja otiska prstiju i slike lica, a potom ih poredi sa onim sačuvanim na dokumentu. Uzimanje biometrijskih podataka nosioca i poređenje dobijenih podataka sa podacima na kontaktnom i beskontaktnom čipu dokumenta ili 2D-kodu dešava se automatski.

Prenosna biometrijska radna stanica je veoma praktična u manjim sredinama gde nema uslova za postavljanje stacionarne biometrijske stanice, kao i kod osoba sa zdravstvenim problemima koje ne mogu da dođu u instituciju i podnesu zahtev za izradu ličnih i putnih dokumenata. Radi uz pomoć prenosnog računara i softvera tako što prikuplja demografske podatke, otisak prsta, sliku lica i potpis prilikom podnošenja zahteva za dobijanje dokumenata kao što su lične karte, vozačke dozvole, kartice medicinskog osiguranja, pasoši, vize i dr.

Biometrijska jedinica namenjena za upotrebu u ruralnim predelima robusnog je izgleda, a radi po principu ažuriranja registra i automatskog upoređivanja sa tzv. crnom listom. Predstavlja biometrijski sistem koji je kreiran da se registruju korisnici i da im se izdaju dokumenta na licu mesta u zabačenim oblastima.

Budućnost biometrije

Uvidom u karakteristike uređaja koje su u našoj zemlji razvili dr Vladimir Cizelj i Vlatacom i prateći postojeće trendove i veoma brz razvoj ove tehnologije, može se pretpostaviti da će biometrija kao tehnologija snimanja i pamćenja jedinstvenih karakteristika pojedinca gotovo potisnuti druge načine šifrovanja i autentifikacije (šifre, kodove, sigurnosna pitanja), zato što se ona jedina temelji na onome što korisnik jeste, a ne onome što zna ili poseduje. Naš lični pečat moći će u budućnosti da otključa sve što budemo smatrali da treba da zaštitimo i čemu treba da pristupimo samo mi. Banke, hoteli, aerodromi, granični prelazi, državne institucije, naučni centri i kompanije sa velikim brojem zaposlenih već sada prednjače u korišćenju biometrijskih metoda, a vrlo je verovatno da će kroz primenu novijih i unapređenih tehnologija najpre proći upravo ove ustanove.

Biometrija se toliko brzo razvija da je na putu da do 2024. preraste u industriju vrednu 65.3 biliona dolara, predviđaju straučnjaci. Prognoze su da nam lične karte više neće trebati da bismo iznajmili automobil, sobu u hotelu, leteli avionom ili pristupili svom bankovnom računu - glas, lice i otisak prsta biće sredstvo plaćanja i identifikacije.

Kako će identifikacija putem ljudskih karakteristika biti korišćena u svakodnevnom životu - ostaje da se vidi. Vladimir Cizelj kaze da mu je lako je zamisliti da ćemo biometrijsku proveru imati na vratima skoro svake kuće, za ulazak i izlazak sa radnog mesta trebaće nam samo otisak prsta, a zbog zaboravljanja, gubljenja i krađe PIN kodova verovatno da će i njihova upotreba postati prevaziđena - plaćaćemo otiskom prsta. Kada su uređaji u pitanju - s obzirom da već postoje biometrijski novčanici koji se otvaraju dlanom ili otiskom prsta i obavljaju digitalne transakcije, ne treba mnogo mašte da se zamisli u kojem će pravcu ova tehnologija ići.