Zašto naše srce ne može bez magnezijuma?

Kardiovaskularne bolesti vodeći su uzrok i obolevanja i umiranja u razvijenom svetu. Iako savremena medicina ne daje odgovore na sva pitanja, danas su definisani faktori rizika koji su nesumnjivo povezani sa razvojem kardiovaskularnih bolesti.

- Na neke od faktora rizika ne možemo da utičemo, kao što su godine, genetika, pol ili etnička pripadnost, i oni su označeni kao predispozicija. Na druge tek delimično utičemo i to su hronične bolesti (hipertenzija, dijabetes, bubrežna slabost). Treću grupu čine oni faktori rizika na koje možemo potpuno da utičemo i zato predstavljaju jedan od glavnih terapijskih ciljeva. Među njima su pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost i način ishrane. Mere koje se sprovode u cilju modifikacije ovih faktora rizika spadaju u takozvane nefarmakološke mere jer ne zahtevaju primenu lekova i označavaju se kao promena životnih navika  - ističe prof. dr Nebojša Tasić, predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga HISPA i načelnik Centra za kardiovaskularna istraživanja IKVB „Dedinje“, u intervjuu povodom Svetskog dana srca.

Koliko je važno, u cilju prevencije, promovisati zdrave životne navike?

- Promovisanje i insistiranje na primeni zdravih životnih navika je sastavni i neizostavni deo savremenog lečenja svih pacijenata.
HISPA u svom svakodnevnom radu veliki značaj pridaje personalizovanom pristupu svakom pacijentu, a sa ciljem kako procene kardiovaskularnog rizika, tako i lečenja kardiovaskularnih bolesti. Ovakvim pristupom se postižu najbolji rezultati
u lečenju i značajno smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara, koji su ujedno i najčešće i najteže komplikacije bolesti srca i krvnih sudova.

Šta tačno podrazumeva zdrava ishrana?

Zdrava ishrana ne podrazumeva samo optimalan unos masti, belančevina i šećera već i optimalan unos takozvanih mikronutritijenata kao što je magnezijum. Istraživanja su pokazala da je unos tog minerala često nedovoljan, a retko se uopšte i posumnja poremećaja zdravlja.

Doktore, zašto nam je važan baš magnezijum? 

Magnezijum je važan mineral koji se normalno nalazi u organizmu. Funkcija magnezijuma u organizmu je višestruka i uključen je u više od 300 biohemijskih reakcija. Sastavni je deo procesa razmene materije i energije, a naročito metabolizma proteina i ugljenih hidrata. Često se označava i kao antistres mineral. Magnezijum blagotvorno i zaštitno deluje na različite organe kao što su srce, jetra, nervi, mišići i kosti. Ipak, centralno pozitivno i protektivno dejstvo se manifestuje u očuvanju zdravlja srčanog mišića i krvnih sudova. Najveća koncentracija ovog minerala je upravo u srcu. Istraživanja su pokazala da je redovno uzimanje magnezijuma povezano sa smanjenjem rizika od srčanih
oboljenja i moždanog udara. On smanjuje učestalost poremećaja srčanog ritma i time sprečava teže negativne posledice. Takođe, dokazan je pozitivan uticaj magnezijuma na regulisanje krvnog pritiska. Ovde treba napomenuti  da je povišen krvni pritisak i izolovana bolest, ali i faktor rizika za razvoj drugih kardiovaskularnih bolesti. Značajna je uloga magnezijuma u sprečavanju taloženja kalcijuma u zidove krvnih sudova čime se utiče na proces ateroskleroze, a time i na razvoj angine pektoris i infarkta. Magnezijum pospešuje lučenje insulina
i njegov ulazak u ćelije pa se preporučuje osobama koje leče dijabetes tipa 2, takođe, značajan faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih
bolesti. 

Kako da obezbedimo organizmu dovoljno magnezijuma i ostanemo zdravi?

Dovoljan unos magnezijuma obezbeđuje se unosom namirnica bogatih ovim mineralom kao što su bademi, brazilski i indijski orah, semenke suncokreta, pinjoli, laneno seme, zeleno lisnato povrće, soja i banane. Unos magnezijuma se može obezbediti i suplementacijom
u vidu tableta ili vode bogate ovim mineralom. Magnezijum je bezbedan mineral i veoma se dobro toleriše. Predoziranje magnezijumom
je veoma retko i uglavnom se dešava kod konzumiranja velike količine suplemenata ili težeg poremećaja bubrežne funkcije. U svakom slučaju, zbog svog pozitivnog dejstva na organizam, magnezijum zaslužuje svoje mesto u svakodnevnoj ishrani.