Tajna službena beleška za Đinđića otkriva sve o mafijaškim ubistvima

Tajne informacije koje mu je dostavila služba vođene pod opštim nazivom "Presek" nisu pomogle da se sazna istina o više od 500 mafijaških likvidacija u kojima su ubijeni Željko Ražnatović, Đorđe Božović Giška, Branislav Matić Beli, Aleksandar Knežević Knele, ali i ministar odbrane Pavle Bulatović, funkcioner JUL Zoran Todorić Kundak, kao i policijski general Radovan Stojičić Badža.

Tajne informacije koje mu je dostavila služba vođene pod opštim nazivom "Presek" nisu pomogle da se sazna istina o više od 500 mafijaških likvidacija u kojima su ubijeni Željko Ražnatović, Đorđe Božović Giška, Branislav Matić Beli, Aleksandar Knežević Knele, ali i ministar odbrane Pavle Bulatović, funkcioner JUL Zoran Todorić Kundak, kao i policijski general Radovan Stojičić Badža.

Veze DB i mafije

U belešci koja je objavljena jasno se vidi da je služba znala da neki pripadnici DB sarađuju sa mafijašima, ali i da se uticajni političari poput ministra odbrane i tajno sastaju s njima. U dokumentu se navode likvidacije koje su se desile osamdesetih, ali se ubistvo boksera Andrije Lakonića 1990. u klubu "Nana" navodi kao ubistvo posle kojeg se u mafijaške obračune uplela i politika.

- Iza ovog ubistva stoje Veselin Vukotić i Darko Ašanin. Ašanin, koji je bio šef mafije, ali i saradnik Udbe, ubijen je 1998. u bašti svog lokala "Koloseum" na Dedinju. Naši kontakti tvrde da je Ašanin tada čekao dvoje visokih državnih funkcionera, od kojih je jedan bio Pavle Bulatović, Ašaninov bliski rođak - stoji u dokumentu namenjenom Đinđiću.

U slučaju ubistva Branislava Matića Belog, DB nije imao dilemu da je u pitanju ubistvo sa političkom pozadinom. Ubijen je po kolumbijskom receptu, a iz službe navode da je uključivanje u Srpsku dobrovoljačku gardu i ulazak u Srpski pokret obnove bio glavni motiv za njegovo ubistvo.

- Iako se DB dovodi u vezu sa ovim ubistvom, naša saznanja ukazuju da to nije tačno - tvrdio je DB.

Surova odmazda

Za smrt Đorđa Božovića Giške Državna bezbednost sumnjičila je ustašku emigraciju, dok je likvidacija Aleksandra Kneževića Kneleta u hotelu "Hajat" u Beogradu objašnjena ovim rečima:

- Ubistvo je posledica neraščišćenih računa, a na osnovu informacije dobijene od Radoslava Trlajića zvanog Bata Trlaja, Knele je bio u sukobu sa Mišom Cvijetinovićem, Ćentinim zetom, zbog džipa koji je Knele ukrao. Miodrag Cvijetinović zvani Miša Tajger uhapšen je za Kneletovo ubistvo, a nije isključeno i da je Arkan pomogao u organizaciji jer je Kneletov klan hteo da preuzme sve poslova, a Arkan mu je čak i otvoreno pretio: "Mali, visoko letiš, skresaću ti krila." Služba nema veze sa ovim ubistvom iako su neki pokušavali da ukažu da stoji iza toga.

Dalje navode da je atentatu na Kneleta prethodila surova smrt Isa Lera Džambe, vođe dorćolskog kriminalnog klana, koji je inače brat pevača Džeja Ramadanovskog. Džamba je bio u sukobu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, koji je bio jedan od kriminalaca koje je povremeno angažovala srpska tajna služba.

- Iso je pripit došao u kockarnicu čiji je vlasnik bio Arkan, nije hteo da plati ulaznicu i pljunuo je na Arkanovu sliku. Ubrzo mu se gubi svaki trag, a operativni podaci ukazuju da ga je Arkan likvidirao u Erdutu, gde su ga betonirali i bacili u Dunav - navodi se u dokumentu iz 2001.