Zorana Mihajlović o rodno senzitivnom jeziku i borbi za rodnu ravnopravnost

Takođe, rodno senzitivni jezik skreće pažnju na ono za šta se sve vreme borim, a to su rodna ravnopravnost i jednake mogućnosti za žene i muškarce, rekla je Mihajlović za K1 televiziju.

Kaže da su pokušaji Koordinacionog tela da uvede rodno osetljiv jezik u nacrt Zakona o rodnoj ravnopravnosti 2016. godine naišli na velike otpore, koje ne razume, uprkos činjenici da svako ima pravo na svoje mišljenje.

"U nekoliko rečnika, kao što je i Rečnik srpskog jezika Matice srpske, navodi se, na primer, da je ministarka žena koja obavlja ministarsku funkciju. Žene koje predaju u školi ne zovemo profesorima, nego profesorkama, učiteljicama", ističe Mihailović.

Ona dodaje da jezik prati društvene tokove i menja se.

"Ovo nije vreme Nušića. Kao što žene nekada nisu bile ministarke, astronautkinje, predsednice, danas to jesu i upotrebom imenica u ženskom rodu mi pokazujemo da se one bave tim zanimanjima. Žene osvajaju sve sfere društvenog života i ovakva upotreba jezika koji je rodno neutralan je diskriminatorna", kaže Mihailović.

Naglasila je da se raduje saradnji i radu sa novim ministarkama u vladi, kao i da je važno da uvek razmišljamo o ulozi žene u svakoj sferi društva.

"Za mene je sve rodna ravnopravnost. Rodno senzitivan jezik još nije zvanično deo zakona. Mislim da nije loše da imamo široku javnu raspravu na tu temu i nadam se da ćemo nakon toga imati usaglašene stavove koji će biti i deo zakona o rodnoj ravnopravnosti", ističe ona.

Jezik treba da sledi promene koje su se već dogodile u društvu i da, u skladu sa tim, doprinese vidljivosti žena u javnom životu, a ne održanju stereotipa i predrasuda, poručila je Mihailović.