Kako je i zašto uhapšen direktor „Resavice” (VIDEO)
Direktor rudnika Resavica, Stevan Dželatović, o kome je “Alo!” u više navrata pisao zbog raznih malverzacija u tom preduzeću, uhapšen je juče zbog primanja mita od 30.000 evra.
Goran Jevremović
U Ministarstvu unutrašnjih poslova juče su potvrdili da su pripadnici MUP-a, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal, uhapsili Dželatovića zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita.
- Sumnja se da je S. Dž. (Stevan Dželatović) kao odgovorno lice ovog preduzeća, krajem 2016. i početkom 2017., od jedne osobe koja je u srodstvu sa izvršnim poveriocem “Resavice“ zahtevao novac kako bi potpisao nalog za plaćanje, kao lice odgovorno za raspolaganje novčanim sredstvima izvršnog dužnika “Resavice“ i postupio po pravosnažnoj i izvršnoj presudi Višeg suda u Jagodini, kojom se usvaja tužbeni zahtev poverica protiv “Resavice“ - naveli su u MUP dodajući da je Dželatović i bio u obavezi da to izvrši.
- Nakon isplate 38,94 miliona dinara na ime presude suda, osumnjičeni je na osnovu prethodnog dogovora, od oštećenog, juče u kući poverioca primio mito u iznosu od 30.000 evra, kada je i uhapšen - zaključuju u MUP.
Kako tvrdi dobro obavešten izvor “Alo!”, izvesni Vlajko Morarević iz mesta Resavica tužio je rudnik jer mu je kuća oštećena zbog tektonskih poremećaja koji su nastali zbog radova u jednom od kopova rudnika “Resavice”.
- Prema jednoj verziji, Dželatović je nakon što je “Resavica” izgubila spor ucenjivao Morarevića da mu neće odobriti isplatu novca, koju on kao direktor mora da potpiše, dok mu ovaj ne obeća 10 odsto od isplate. Ipak, sumnjam da je to istina jer su oni od ranije bliski, a i valjda bi mu Dželatović u tom slučaju tražio novac unapred, a ne kad mu “Resavica” isplati. Druga verzija, meni lično mnogo realnija, je da je sve bilo unapred dogovoreno, te da se predstavnici preduzeća, upravo po nalogu Dželatovića, nisu ni trudili da dobiju sudski spor, naprotiv. A, sve zato što je Dželatović unapred imao dogovor sa sinom Vlajka Morarevića, Vidojkom, da njemu “Resavica” uredno isplati novac koji će sud presuditi u njegovu korist, ali da on onda njemu od te sume da 30.000 evra - objašnjava naš sagovornik.
Vodio direktora u Pariz
Da su Dželatović i Vidojko Morarević očito već duže vreme u bliskim odnosima govori i podatak da je Morarević Dželatovića sa porodicom vodio u Pariz na doček Nove 2013. godine, kako tvrde dobro upućeni, o svom trošku. Inače, “Resavica” zapošljava 4.000 radnika i u njenom sastavu je devet rudnika. Stevan Dželatović je februara 2015. postavljen za vršioca dužnosti direktora tog javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja.
Prema presudi, “Resavica” je bila dužna da Morareviću isplati oko 33 miliona dinara odštetu, plus još oko pet miliona dinara na ime sudskih troškova, sa kamatom. Prošle nedelje Morareviću je iz “Resavice” isplaćeno oko 39 miliona dinara. Novac je inače pokušao da mu preda Vidojko, preko koga je zapravo ceo dogovor i išao, a samo je spor išao na oca Vlajka jer se na njega vodi kuća. Je li sve bila stvar dogovora ili ucene, ostaje da se vidi u daljem sledu postupka.
Inače, kako tvrdi naš sagovornik, ovaj slučaj primanja mita samo je jedna od stvari koje se Dželatoviću stavljaju na teret.
- On se bavio raznim malverzacijama u rudniku, ali su nadležni očigledno čekali pravi trenutak kako bi ga bez sumnje optužili. Tako ovoga puta nije mogao nikako da se izvuče jer su ga uhvatili na delu - zaključuje sagovornik “Alo!”.
"Alo!" više puta upozoravao
“Alo!” je u više navrata pisao o brojnim malverzacijama u “Resavici”. Tako je rukovodstvo, na čelu sa Dželatovićem, između ostalog, sklapalo ugovore o transportu bez javnog tendera, pa su preko ćerke firme sklopili ugovor, a o trošku „Resavice“, o prevozu uglja do teroelektrane „Morava“ po čak 60 odsto većim cenama od tržišnih. Tada su direktor “Resavice” Dželatović i direktor ćerke firme „Rembas trans“ Boban Branković, sklopili ugovor po kome „Rembas trans“ za prevoz uglja kamionima do „Morave“ od „Resavice“ dobija 950 dinara po pređenom kilometru, iako se ugalj uvek prevozi železnicom, i to po ceni od 600 dinara po kilometru. Tim angažmanom, „Resavica“ je po jednom kamionu prevezenog uglja gubila 47.500 dinara po vožnji. Dželatović je takođe ekstraprofitirao na štetu “Resavice” prodajom uglja bliskim saradnicima, ali i kumovima, po cenama znatno nižim od tržišnih. Tako je firma koju vodi njegov kum Zoran Vučković sa suprugom „Imperija company A3-plus” bila jedan od povlašćenih preprodavaca koji su 2016. dobili pravo da od „Resavice“ kupe više od 2.000 tona uglja po izuzetno niskim cenama, od oko 8.000 do 9.500 dinara po toni, a posle su ga preprodavali po znatno višim cenama, od oko 16.000 dinara. I Dželatovićev drugi kum Milan Garača bio je dugogodišnji dobavljač “Resavice”, te je njegova firma “Gea investment”, u kojoj je vlasnik 70 odsto udela, i “Gea capital”, koja je u njegovom stopostotnom vlasništvu, bila jedan od dobavljača “Resavice”. Oni su im isporučivali energetske kablove, elektrode i žice za varenje, i kotrljajuće ležajeve, po cenama višim od tržišnih, iako je bilo problema sa robom koju je kum isporučivao.