Plaćanje rata, plus nagomilane kamatne stope: Biće jačeg udara na finansije građana

Centar za evropske politike (CEP) smatra da bi banke u Srbiji mogle da otpišu deo duga po osnovu kamata nagomilanih za vreme moratorijuma, kako bi ublažile teret duga stanovništvu.

Naime, prvog oktobra je istekao šestomesečni zastoj na otplatu dospelih obaveza prema bankama i davaocima finansijskog lizinga, koje su banke u Srbiji bile u obavezi da ponude dužnicima. Međutim, tokom tog perioda, kamate na kredite su normalno tekle i obračunavale se - i sada dospevaju na naplatu.

Da li ste odlagali plaćanje kredita?

- Plaćanje rata, plus nagomilane kamatne stope, biće značajan udar na finansije građana, naročito kada su u pitanju kamate na kreditne kartice, budući da su kamate na takvu potrošnju najveće, a udeo plaćanja kreditnim karticama veliki i sve više raste - kažu u CEP-u.

Mesečna kamata na dinarsku potrošnju, kako preciziraju, varira i kreće se i do 35,36 odsto, u zavisnosti od banke i od tipa kreditne kartice, dok su kamate na potrošnju u evrima između 15 i 20 procenata.

U uslovima kada je referentna dinarska eskontna stopa NBS 1,25 posto a euribor trenutno u negativnoj zoni, minus 0,5 procenata, to kreira ogromnu razliku između cene po kojoj se banke zadužuju i cene po kojoj se zadužuju građani.

- Tako je kreirana situacija da će većina banaka na kraju godine imati povećane prihode po ovom osnovu, jer će u svom bilansu uspeha imati dodatne prihode kojih verovatno ne bi bilo da nije bilo pandemije, odnosno mera moratorijuma NBS - navode u CEP-u.

Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe u Nacionalnom konventu o EU, kaže da se s obzirom na okolnosti - negativan euribor, bankama praktično isplati da pozajmljuju.

- Moglo bi se očekivati od banaka da, budući da su do sada pokazivale visok nivo društveno odgovornog ponašanja, budu svesnije težine situacije sa kojom se stanovništvo susreće, i da izađu sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga - rekao je Obradović.

Tri načina otplate 

1. Period otplate se produžava za dužinu trajanja moratorijuma, dok se kamata obračunata tokom zastoja pripisuje dugu i ravnomerno raspoređuje na broj preostalih rata.
2. Dužnik može da odjednom plati „preskočene“ rate, nakon čega nastavljaju da plaćaju potpuno istu ratu kao i pre uvođenja moratorijuma, a isti im ostaje i rok otplate.
3. Dužnik može da plati samo kamatu, a rok otplate kredita se produžava za broj rata za koji je važio moratorijum.