Preživljavamo sa 232 dinara dnevno!

Naime, prosečno domaćinstvo u Srbiji broji tri člana, a na raspolaganju su na kraju trećeg kvartala 2016. godine imali ukupno 60.011 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kako čak 34,8 odsto tog novca odlazi na hranu i bezalkoholna piće, prosta računica pokazuje da svi oni dnevno potroše ukupno 696 dinara na hranu i vodu i sokove. Odnosno, jedan čovek dnevno ima tek 232 dinara za hranu i piće.

Da ova sumorna statistika potvrđuje da smo siromašna nacija, smatra Vojislav Stanković, agrarni analitičar.

- Mi najveći procenat prihoda izdvajamo za hranu, jedino su Bosna i Albanija po tom pitanju gori od nas u Evropi. To se ogleda i u realno niskoj potrošnji najznačajnijih proizvoda, kao što su meso, mleko, voće i povrće. Primera radi, prosečna potrošnja mleka po čoveku u svetu godišnje iznosi oko 100 litara, dok se kod nas popije tek oko 30 litara po čoveku godišnje, više nego tri puta manje. Isto je i sa potrošnjom mesa. Sve u svemu, životni standard je izuzetno nizak, što dovodi i do oscilacija u poljoprivrednoj proizvodnji jer je tražnja veoma mala, te proizvođačima ostaje da svoju robu, zbog male kupovne moći u Srbiji, izvoze - napominje Stanković za “Alo!”.

Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), navodi za “Alo!” da nam se smanjuje i proizvodnja jer manje kupujemo.

- Vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. iznosila je oko pet milijardi dolara, a prethodne godine oko 4,7 milijardi. Iako smo imali rast od oko osam odsto, to je jako malo. Primera radi, pre 20 godina naša poljoprivredna proizvodnja je iznosila oko 6,6 milijardi dolara. Naravno, poenta je da manje proizvodimo jer manje i trošimo pošto manje zarađujemo. Nije ni čudno tako što smo među osam najsiromašnijih zemalja - ističe Gulan i dodaje:

- Mi smo 1990. trošili oko 65 kilograma mesa godišnje po stanovniku, a sada je to oko 35 kilograma. Isto je i sa skoro svim ostalim proizvodima, pa nam je opala čak i potrošnja hleba, i za deset godina sa 101 kilograma godišnje po čoveku na 83 kilograma. Jednostavno, manje zarađujemo i manje trošimo. Mi smo pothranjena nacija - zaključuje Gulan.

Da bi povećana poljoprivredna proizvodnja u 2016. trebalo da znači i manji rast cena ili stagnaciju, pa i pad, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.

- To bi trebalo da se odrazi povoljno na količinu namirnica koje domaćinstvo može da kupi - napominje Kovačević.