Prosečna zarada u Nemačkoj nije ono što se očekuje, a postoji i jedna caka u koju je malo ko upućen!
Uvreženo je mišljenje da su u Nemačkoj plate visoke. To je i razlog zbog kojeg se mnogi odlučuju da dođu da rade i žive u toj zemlji. Brojke ne lažu – ali ih treba pravilno "čitati".
Tanjug/ Sava Radovanović
* Prosečna neto plata bila je 33 posto niža, a iznosila je 1.945 evra
* Osobe koje žive same, plaćaju veći porez nego one koje žive u zajednici
* Jedno nemačko domaćinstvo 2017. u proseku je trošilo 2.517 evra, od čega 897 evra samo na stan i režije
Tako bi, recimo, trebalo znati da ćete, kada u Nemačkoj pitate ljude kolika im je mesečna plata, dobiti odgovor o bruto, a ne o neto iznosu. Ako uopšte dobijete odgovor, jer Nemci to pitanje smatraju indiskretnim i nerado na njega odgovaraju, piše "DW".
Statistike, ipak, pokazuju da je prosečna mesečna bruto plata u Nemačkoj 2018. iznosila oko 2.950 evra. Prosečna neto plata, dakle ono što je isplaćeno zaposlenima u Nemačkoj bila je, međutim, znatno niža. Tačnije, 33 odsto niža – i iznosila je 1.945 evra. Iza tih gotovo hiljadu evra razlike između bruto i neto iznosa stoje davanja državi u vidu poreza i doprinosa za razna osiguranja.
Visina poreza koji se mesečno odbija od plate pritom zavisi od poreske klase zaposlenog (ima ih šest), a koja zavisi od toga da li on živi u bračnoj zajednici, da li je samohrani roditelj, da li njegov/a suprug/a radi, da li jedan bračni partner zarađuje znatno više, da li radi više poslova, itd.
Da bismo pokazali kako to izgleda u praksi, izračunali smo bruto i neto platu u dva slučaja: za jednog bračnog partnera koji više zarađuje od drugog, ima dvoje dece i prosečnu nemačku platu od 2.948 evra mesečno i za samca bez dece koji ima istu toliku platu, piše "Dojče vele".
Ocu ili majci dvoje dece će, nakon što mu se odbije 167 evra poreza, 215 evra (7,65 odsto) doprinosa za zdravstveno osiguranje, 274 evra (9,2 odsto) za penziono osiguranje, 36 evra (1,25 odsto) za osiguranje u slučaju nezaposlenosti i 45 evra (1,525 odsto) za osiguranje za negu u starosti – na račun leči 2.209 evra.
Osobi koja živi bez bračnog partnera i nema dece će se na računu na koji joj se uplaćuje mesečna plata u bruto iznosu od 2.948 evra naći samo 1.944 evra, jer je porez koji mora platiti mnogo veći. Osim toga, ona mora da plati i 22 evra poreza solidarnosti od kojeg su otac ili majka dvoje dece iz prethodnog primera oslobođeni. Ako je pritom i član/ica katoličke ili protestantske zajednice, onda će joj na račun biti uplaćeno još četrdesetak evra manje (crkveni porez).
Pročitajte još:
Prosečna plata je, međutim, apstraktan statistički podatak koji ne govori mnogo o tome koliko su dobro ili loše plaćeni zaposleni na određenim zanimanjima. Razlika između onih koji su na vrhu liste primanja i onih koji su na njenom dnu je ogromna. Lekari primarijusi zarađuju tako u proseku više od 120.000 evra godišnje, dakle, više od 10.000 evra bruto mesečno, nešto manje menadžeri u trgovačkom i finansijskom sektoru, a tridesetak hiljada evra godišnje manje lekari specijalisti.
Oni na začelju liste jedva spajaju kraj s krajem. Na neslavnom zadnjem mestu je pomoćno osoblje u kuhinjama koje zarađuje u proseku manje od 2.000 evra bruto mesečno, dok konobari i frizeri, odnosno frizerke, zarađuju samo nekoliko desetina evra više. Među najlošije plaćenim zanimanjima su i agenti u kol-centrima, kuvari, pomoćno osoblje u stomatološkim ordinacijama, negovatelji i vozači kamiona. Znatno nižu od prosečne nemačke plate imaju i medicinske sestre s malo radnog iskustva (u javnim zdravstvenim ustanovama), kao i vaspitači/ce u vrtićima.
Nemačka je jedna od zemalja Evropske unije sa zakonski propisanom minimalnom platom po satu. Ona trenutno iznosi 9,19 evra. Najvišu zakonski propisanu minimalnu satnicu ima Luksemburg (11,97 evra), a višu od Nemačke još četiri članice EU: Belgija, Irska, Holandija i Francuska. Najnižu minimalnu platu po satu imaju Bugarska (1,72 evra), Letonija (2,54 evra), Rumunija (2,68 evra), Mađarska (2,69 evra) i Hrvatska (2,92 evra). I tu se, naravno, radi o bruto iznosima.
Ako niste u privremenom ili stalnom radnom odnosu u nekoj privatnoj firmi ili u javnoj ustanovi s odgovarajućim ugovorom, već radite kao honorarac, onda ćete morati sami da se pobrinete za zdravstveno i druga osiguranja, odnosno da uradite poresku prijavu i platite državi porez. Za to će vam najverovatnije biti potreban poreski savetnik, jer popunjavanje poreske prijave u Nemačkoj nije nimalo lak zadatak. Lako se može dogoditi da vam to savetuju upravo poreski službenici kojima se obratite s pitanjima o vašim poreskim obavezama i poreskoj prijavi.
Kako piše "DW", s poreskim vlastima u Nemačkoj se, inače, nije šaliti. Osim toga, nemački poreski sistem je veoma složen i poreski savetnik ne samo da pomaže da se pravilno popuni poreska prijava, već i da se ne propusti neka poreska olakšica koja može da se iskoristi i koja može da umanji poreski dug.
Dakle, da li su plate u Nemačkoj visoke? Iz perspektive Srbije sigurno jesu. Radi se naravno, trebalo bi to na kraju naglasiti, uvek o uredno regulisanim, prijavljenim i plaćenim radnim odnosima. Poslovi "na crno" su van svih tih statistika – i zakona.
Prosečan Srbin u Nemačkoj mesečno zaradi do 4.000 evra, iznajmljuje stan i ne mora da zna jezik.
Plate u Nemačkoj znatno su više od evropskog proseka, ali niže nego u Švajcarskoj, Luksemburgu i Danskoj. To pokazuju statistike i brojke. Ali kada govorimo o visini plate, uvek je važno sagledati i širi kontekst: koliki su troškovi života, pre svega hrane i stanovanja, kakva je situacija na tržištu rada, kako su plaćena pojedina zanimanja. Korisno je, na kraju, znati i ovaj podatak: da je 2017. jedno nemačko domaćinstvo u proseku trošilo 2.517 evra, od čega 897 evra samo na stan i režije.
Bonus video - Požar kod Starog dvora!