Sledi poskupljenje hleba i mesa?!
Poskupljenjima nema kraja!
Đorđe Kojadinović
Razlozi za podizanje cena proizvoda i usluga samo se ređaju. Tako će nakon poskupljenja zbog viših cena struje, te nakon toga i goriva, veliki broj namirnica najverovatnije doživeti i dodatni skok zbog mogućeg poskupljenja pšenice i kukuruza.
Kako za „Alo!“ objašnjava analitičar Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), seljaci očekuju da poskupe pšenica i kukuruz jer im je cena trenutno na izuzetno niskom nivou.
- Ako te žitarice poskupe, to će povući i rast cena svih ostalih prehrambenih proizvoda. Naime, ako poraste cena pšenice, to će povući poskupljenje hleba i gotovo svih prehrambenih proizvoda, a zbog kukuruza bi poskupelo meso jer se stoka hrani njime - ocenjuje Gulan.
On objašnjava da, iako je ovogodišnji rod izuzetno dobar, te ćemo imati oko 7,5 miliona tona kukuruza i oko 2,8 miliona tona pšenice, njihova cena na berzi je trenutno minimalna, te realno treba očekivati poskupljenje.
No, da eventualni rast cena kukuruza i pšenice ne bi trebalo da bude značajniji, smatra Žarko Galetin, direktor u ostavci Produktne berze.
- Jesu trenutno minimalne cene tih žitarica na berzi, ali i ukoliko počnu da rastu, to neće biti do onog nivoa na kojem su bile prošle godine. Zato ne vidim neki pravi, ozbiljan razlog da bilo šta poskupi po osnovu cene inputa kukuruza, odnosno pšenice - ocenjuje Galetin za “Alo!”.
On pak podseća da se neretko dešavalo da i pored jeftinog kukuruza meso poskupi i obrnuto.
Da je mala šansa da cena pšenice i kukuruza podigne cene ostalih proizvoda, smatra i agrarni analitičar Vojislav Stanković.
- Kukuruz i pšenica su berzanski proizvodi, a prema mojim informacijama ponuda je trenutno veća od tražnje, te ne vidim prostor za neke značajnije promene njihovih cena. Takođe, ova godina je kod nas izuzetno rodna, a s druge strana kupovna moć veoma mala, te po tom osnovu nema baš prostora za podizanje cena. Istovremeno, troškovi proizvodnje rastu i tako su proizvođači u rascepu između male kupovne moći građana i rasta troškova proizvodnje - navodi Stanković.