Strane investicije osnažile dinar

Ona je za "Politiku" istakla da je od aprila ponuda evra značajno prevazilazila tražnju, što je znak sve većeg priliva investicija u našu zemlju.

"Prvobitna predviđanja o neto prilivu stranih direktnih investicija za ovu godinu revidirali smo sa 1,7 milijardi evra na 2,1 milijardu", rekla je Tabaković.

Ona je navela da istovremeno, strani investitori imaju sve veće poverenje da ulažu i u dinarske državne hartije od vrednosti, i to dugoročne.

Tabaković ističe da je snaženju dinara doprinela i povećana tražnja građana za domaćom valutom, ali i pojačana kreditna aktivnost banaka.

Pri svemu tome, na deviznom tržištu intevenisano je efikasno - racionalno je prodavan evro kada je dinar slabio, a kada su se trendovi okrenuli kupovan je da bismo bili spremni da odgovorimo na buduće izazove, obajsnila je guvernerka.

Ona je podsetila da je NBS od početka godine neto kupila 935 miliona evra (kupila 1,310 milijardi evra, prodala 375 miliona u prvom kvartalu), a dinar je od početka godine ojačao za 3,4 odsto.

Tabaković je istakla i da je jačanjem makroekonomske situacije u zemlji povećana otpornost na eventualno negativne uticaje koji bi mogli doći iz okruženja.

Upitana koliko će da potraje trend rasta dinara, ona navodi da očekuje da će faktori koji su do sada doprinosili stabilnim kretanjima na tržištu, a pod tim misli na povoljnu ekonomsku situaciju u zemlji, i nadalje delovati stabilizujuće.

"Sezonski, u poslednjem tromesečju tražnja za devizama obično bude nešto veća, i to može da uslovi određene pritiske na slabljenje dinara", navela je Tabaković dodajući da centralna banka pažljivo analizira potencijalni uticaj svih faktora i spremna je da reaguje kako bi se očuvala relativna stabilnost dinara, ali i nesmetano fuknkcionisanje tržišta.

Povodom mišljenja da jačanje dinara negativno utiče na poslovanje izvoznika, Tabaković kaže da analize NBS pokazuju da je uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz nizak.

Na pitanje zašto se pokazatelji u monetarnoj politici ne vide i kroz privredni rast, guvernerka odgovara da nedavni napredak Srbije na svetskim listama konkurentnosti pokazuje da je u zemlji sproveden uspešno veliki broj strukturnih reformi.

"Srbija danas ima rekordno nisku premiju rizika i bolji kreditni rejting, čemu su pored strukturnih reformi doprinele i uspešno sprovedena fiskalna konsolidacija i očuvana makroekonomska stabilnost. To su važni činioci da se Srbija u očima investitora sve više pozicionira kao povoljna investiciona destinacija i preduslovi koje smo stvorili da u budućnosti imamo i brži privredni rast", objašnjava guvernerka.

Ona je iznela da je devizna štednja stanovništva na kraju septembra iznosila oko 9,3 milijarde evra i u prvih devet meseci porasla je za 275,6 miliona.

Istovremeno dinarska štednja dostigla je 49,3 milijarde dinara i u poređenju sa 2012. povećana je gotovo tri puta.

"To je u najvećoj meri rezultat niske i stabilne inflacije, relativne stabilnosti kursa, ali i viših kamatnih stopa na dinarsku štednju, kao i to što se prihod od nje ne oporezuje".

Komentarišući to što se efekti jačanja dinara ne vide u cenama prozivoda, ona kaže da instumenti visokih marži nisu u rukama NBS.

Tabaković je rekla i da je jedan od rezultata na koji je najponosnija značajan napredak u rešavanju pitanja problematičnih kredita.

"Njihovo učešće je u prethodne dve godine od usvajanja Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita smanjeno na 12,2 odsto, odnosno za više od deset procenata", navela je Tabaković.

Na pitanje da li je rezultati na poziciji guvernera preporučuju za premijera Srbije posle budućih parlamentanrih izbora Tabaković odgovara kontrapitanjem: "A ko bi u tom slučaju bio guverner NBS? Iako, možda ponekad tako deluje ovo nije posao koji se radi sam od sebe i za koji možete da kažete da ste ga konačno završili, već u njega morate da ulažete svakodnevne, kontinuirane napore", rekla je Tabaković.