Uz "brzerastuće" drvo raste i zarada!

Pre nešto više od godinu dana u Rasinskom okrugu posađena je prva plantaža a broj plantažera se iz dana u dan povećava.

- U početku sam bio pomalo skeptičan jer je to ipak nešto novo za naš kraj i Srbiju. Sada sam prezadovoljan i ovo je mnogo iznad mojih očekivanja. U proredu smo zasadili jagode, tako da ćemo imati prinos već od naredne godine a samim tim i prihode. – priča Srđan Bučić iz Pakašnice kod Kruševca.

U Centralnoj Srbiji trenutno ima oko 400 plantažera ove brzorastuće biljke a više od četvrtine je iz Kruševca i okoline i oni pod zasadima imaju 23 hektara „paulovnije“.

 „Princes paulovnija“ je interesantna kako malim uzgajivačima, koji imaju od 10 do 15 sadnica, tako i privrednicima. Najveća plantaža za sada je podignuta u Velikom Golovodu, šest kilometara od Kruševca, na površini od četiri hektara.

- Pored ogromnog zadovoljstva zbog intenzivmnog rasta, priznajem da mi puno znači što sada imamo garantovanu prodaju unapred...- ističe samostalna preduzetnica iz Trstenika Biljana Marković.

Uzgajivači tvrde da „princes paulovnija“ nije samo još jedno egzotično drvo pristiglo u naše krajeve. Koristi se u industriji, zbog svoje čvrstine i otpornosti na savijanje i uvijanje, energetski je jednako najboljem uglju, od nje se prave pelet i sirovina za biomasu a zbog brzog rasta je idealno rešenje za pošumljavanje erozijom zahvaćenih terena.

Ipak, ono što najviše privlači Kruševljane da na svojim parcelama sade „princes paulovniju“ je mogućnost dobre zarade.

- Drvo stiže ua eksploataciju za četiri do pet godina a zarada je deset puta veća nego gajite pšenicu, kukuruz ili neku drugu kulturu. – uverava prof. dr Stevan Bošnjak.

U Kruševcu je i sedište udruženja odgajivača „Princess paulownia“

- Udruženje deluje kao porodica i svi članovi su u stalnom kontaktu. Još uvek ne postoje subvencije za podizanje plantaža ovog hibrida ali se nadamo da će nadležno ministarstvo uskoro krenuti putem kojim ide većina članica Evropske unije, koje primenjuju KJOTO program na osnovu kog se ovaj hibrid subvencionira. Za svoje članove obezbeđujemo sertifikovane i visokokvalitetne sadnice koje su posebno namenjene za kontinentalnu Evropu. – objašnjava Ivan Mijačić, predsednik udruženja, dodajući da će u Srbiji, u Kruševcu, Novom Sadu i Beogradu, uskoro biti formirana tri lager centra za otkup sirovina.

Istorijski, originalni naziv roda je „pavlovnia“ ali je kasnije promenjeno na „paulownia“. Nazvan je tako po imenu kraljice Ane Pavlovne, ćerke cara Pavla I Petroviča. Ovo drvo je iz istog razloga poznato i kao "princess tree". U Kini „paulovniju“ zovu „zmajevo drvo“ a u Japanu „kiri“.

 

 

 

.