Ćuruvija je znao da ga prati DB?

On je svedočio da je Ćuruvija bio "pod merom" praćenja telefona u kući i redakciji od avgusta 1998. do kraja februara 1999. i kako je naveo, tu meru potpisao je zamenik načelnika beogradskog centra DB Nikola Ćurčić, koji je tražio da se mera zavede i ona se produžavala svakih osam dana, do početka marta 1999.

Tada je, prema njegovom svedočenju, "objekat", odnosno Slavko Ćuruvija, pasivizovao aktivnosti, tako da služba nije dobijala operativne podatke.

Krajem februara, iz Prvog odeljenja DB-a javljeno je da je Ćuruvija pozvan da dođe kod atašea za kulturu američke ambasade, ali, kako je svedočio Božović, taj susret služba nije uspela da dokumentuje, ni ulaz ni izlaz, ali je, kako je naveo, nakon sastanka presretnut podatak da je Ćuruvija bio tamo i dobio materijalnu pomoć.

Božović je naveo da je tada Ćuruvija bio u velikim finansijskim problemima i da je teško uspevao da štampa časopis, jer su mu izricane kazne i zabrane od strane inspekcije, te da mu je deo materijala štampan u Zagrebu i Osijeku, što mu je presretano i izricane su mu kazne i tako je došao je u tešku finansijsku situaciju.

Dodao je da je služba smatrala da je Ćuruvija informisan da je verovatno "pod tretmanom" i da je to verovatno značilo da je dobio instrukciju od SAD ambasade da je prisluškivan i vodi računa, kao i da DB nikad nije imao brojeve mobilnih telefona koje je Ćuruvija imao, a koje su mu, kako kaže, verovatno davali iz američke ambasade i samo zato to nije prisluškivano.

"Ćuruvija nije imao tretman prethodne obrade, niti obrade, a to što se preduzimalo prema njemu zvalo se "ad hoc mera", i to je postupak pripreme i prikupljanaja saznanja, to je faza pre prethodne obrade", rekao je Božović.

Okrivljeni Milan Radonjić dostavio je sudu podnesak-dopunu primedbi na svedočenje Stevana Nikčevića, koje smatra neistinitim i naveo da je apsolutna izmišljotina da se on (Radonjić) konsultovao sa nekim pre nego što je prekinuta mera praćenja Ćuruvije i kategorično odbio mogućnost da se sa bilo kim konsultovao oko toga.

Suđenje će biti nastavljeno svedočenjem bivšeg načelnika Četvrtog odeljenja tog centra Branka Važića, a za 8. decembar, najavljena su svedočenja načelnika analitike u Beogradskom centru u vreme ubistva Ćuruvije Vladimira Nikolića, te bivšeg zamenika direktora Bezbednosno informativne agencije Gorana Živaljevića.

Kao organizatori za ubistvo Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. optuženi su bivši načelnik Resora državne bezbednosti Radomir Marković i bivši načelnik beogradskog centra Državne bezbednosti Milan Radonjić.

Pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, optužen je kao neposredni izvršilac, dok je Ratko Romić, u vreme ubistva glavni obaveštajni inspektor Druge uprave Resora državne bezbednosti, optužen da je drškom pišolja udario po glavi Branku Prpu, koja je u vreme ubistva bila sa Ćuruvijom.