"Da mogu, zaklala bih ubicu moje Anđe!"
„Zaklala bih ga da mi je sad pred očima! Da mogu, oči bih mu iskopala! To je jedan psihopata, monstrum!“, van sebe je juče u šoku i pod jakim lekovima za smirenje za „Alo!“ rekla Danijela Stefanović, majka troipogodišnje Anđeline.
Suzana Božović
Vratite smrtnu kaznu
Nakon jezivnog zločina, koji je potresao celu Srbiju, juče su se na društvenim mrežama pojavile peticije da bi za ovako gnusne zločine trebalo vratiti smrtnu kaznu. „Za monstruma je i smrt mala kazna“, pisali su besni građani na internetu.
- Voleo je moju ćerkicu i igrao se s njom. Čula sam da je na proslavi rođendana bratanice bio pripit. Da se igrao sa drugom decom u dvorištu. Rajkovići su nam prve komšije i moja Anđa se igrala sa Vladičinom bratanicom koja ima godinu dana. Ne bih ovo ni u snu očekivala da će da uradi. Uvek nam se fino javljao - počinje priču Danijela.
„Otac je nije priznao”
Danijela kaže da je mala Anđelina njeno dete iz vanbračne zajednice sa Milanom Mitrovićem, koji živi u Zaječaru, čiji je dolazak juče očekivala.
- On dete nije priznao i Anđelina je nosila moje prezime. Ja živim sa roditeljima, a tu su mi brat i snaha koji su sad uz mene. Samo ne znam kako ću da živim bez moje Anđe - rekla nam je juče Anđelinina neutešna majka.
Ona kaže da je pod lekovima i da njeni najbliži kriju od nje šta je sve Vladica uradio njenoj ćerkici.
- Mom bratu i roditeljima policija je rekla da je Vladica moju Anđu silovao i više puta je udario kamenom u glavu. Kako je mogao?! Meni ne smeju sve da kažu, jer znaju da ne bih to podnela. Znam da ju je oteo i odneo ka drugom selu, dalje od kuća, gde ju je silovao i ubio. Kada sam videla da je nema na rođendanu, šokirala sam se. Išla sam i dozivala je: „Anđo, moja Anđo!”, ali nje nigde nije bilo. Otrčala sam kod brata Dalibora i kazala mu da mi nema deteta. Onda se celo selo organizovalo i počelo da traga za mojom Anđom. Odmah sam pozvala policiju, čije su patrole ubrzo stigle u Vratarnicu - jedva je uspela da izgovori majka.
Kaže da se kaje što je dete poslala na rođendan kod ubičinog brata.
- Bila sam taj dan s Anđelinom kod kuće. Došao je moj brat i pitao me da povede moju ćerku na prvi rođendan kod svog prijatelja Perice Rajkovića, Vladičinog rođenog brata. Obukla sam ćerku, napravila joj frizuru i oko pet sati po podne poslala je na rođendan u kuću koja se nalazi odmah do naše. Toliko se dete radovalo rođendanu... Nisam ni slutila da je šaljem u smrt. Oko 21 čas sam otišla po ćerku, jer je obično u to doba išla na spavanje. Bila sam u šoku kada sam videla da je nema - govori neutešna majka.
- Počela sam da je tražim zajedno sa bakom. Srele smo monstruma i pitale ga gde nam je dete. A on nam je samo rekao: „Ne znam, što vam ne bih rekao gde je, volim je i poštujem“ - priseća se neutešna majka.
Meštani hteli da linčuju zver!
Dalibor Stefanović, Anđelinin ujak, odmah je primetio da je Vladica u drugoj odeći i predosetio da se nešto strašno dogodilo.
- U jednom trenutku video sam Vladicu kako se vraća na rođendan, seda i sipa pivo u čašu. Primetio sam da na sebi ima drugu garderobu. Prišao sam mu i pitao ga gde mi je sestričina, na šta mi je on odgovorio:
- Ne znam, ostavio sam je kod autobuskog stajališta na ulazu u selo. Odmah sam znao da nešto nije u redu i da je naudio Anđelini. U besu sam ga uhvatio za revere i podigao sa stola. Pitao sam ga šta je uradio jadnoj devojčici – priseća se Dalibor. Tada se oko ubice skupila gomila ljudi. Želeli su da ga linčuju, rastrgnu... Umešala se policija i Rajkovića otrgla iz pobesnele mase. Smestili su ga u policijski auto i odvezli.