Deca su gledala kako me kolje!
Pančevku Sanju Sabljov nevenčani suprug Ivan K. je pre mesec dana iskasapio po telu sa čak 11 uboda nožem, a lekari su joj na vratu konstatovali posekotinu dugu 15 centimetara!
privatna arhiva
U ispovesti za „Alo!“ ona kaže da se sve dešavalo na očigled njihovo dvoje dece - ćerke B. K. (15) i sina O. K. (9), koji su spavali sa njom u krevetu kada je Ivan s nožem upao u sobu!
Ostavio ih bez novca i stvari
- Ja sam na bolovanju. Desna ruka mi nije u funkciji. Ne mogu da radim, a bolovanje kasni, tako da smo u teškoj materijanloj situaciji. Ivan nije dozvolio da iznesemo ni garderobu, a kamoli nameštaj. Ne zanima ga da plaća alimentaciju. Spavamo u jednom krevetu - tvrdi Sanja.
- Sin je prvi video da Ivan drži nož u ruci. Počeo je da plače i govorio mu je: „Tata, nemoj molim te mamu...“. Međutim, on se izdrao na njega rekavši mu: „Zaveži tu i spavaj“, i nasrnuo na mene. Ležala sam na leđima, nisam mogla da se branim. Ubadao me gde god je stigao, hteo da me zakolje... Deca su pokušava da ga zaustave, ali on nije obraćao pažnju na njihovo plakanje i molitve. Ni sama ne znam kako sam uspela da preživim. Bilo mi je samo bitno da ne napadne decu... - počinje stravičnu ispovest Sanja, koja se trenutno nalazi u iznajmljenom stanu u koji je smeštena nakon što je pomoć potražila u sigurnoj kući. Lekarska pomoć ukazana je tada i mališanima, jer su zadobili posekotine po rukama dok su pokušavali da istrgnu nož ocu.
- Moj sin je u jednom trenutku skočio na oca, dok je ćerka dozivala dedu, mog bivšeg svekra, koji živi u kući do naše. U jednom trenutku ušao je Ivanov otac i zatekao ga preko mene. Pitao ga je: „Šta to radiš, sine?“, a on je odgovorio: „Pusti me, hoću da je ubijem!“. Svekar je uspeo da mu oduzme nož. Mene je odveo do kuhinje i na vrat mi stavio peškir kako ne bi iskrvarila na smrt. Mislila sam da ću izgubiti svest, jer je krv lila sa svih strana. U ušima su mi odzvanjale reči dece: „Mamice, izdrži, ti si nam sve!“ - dodaje Sanja.
Njen nevenčani suprug Ivan nakon mesec dana pušten je iz pritvora i sada slobodno šeta Pančevom, dok je ona zajedno sa decom zatvorena i ni na ulicu ne sme da izađe zbog svega što su preživeli.
- Spavamo sa upaljenim svetlom. Sin od straha da ne ostane sam trči za mnom i do toaleta. Na svaki šum koji se čuje beži kod mene u zagrljaj. I mene je strah, ali ne smem da ga pokažem zbog njih. Oni strahuju za moj život. I zbog njih moram da budem jaka - dodaje Sanja.
Ona kaže da nikada u životu neće zaboraviti 5. mart.
- Nisam verovala da će napasti. Nisam ni mogla da ga sprečim. Napuštala sam ga dva, tri puta. Svaki put kada sam mu se vraćala tvrdio je da neće više da me napada, a tako je bilo i 12. februara ove godine. Nije prošlo ni mesec dana, a on me je opet napao - priča Sanja.
Smogla je snage sve da ispriča javno kako bi ostalim ženama koje su žrtve nasilja poslala poruku da se ne plaše nasilnika i da moraju da veruju u sebe zbog budućnosti svoje dece.
Advokat: Kakva se poruka šalje društvu njegovim oslobađanjem?
- Ono što se 5. marta dogodilo mojoj klijentkinji kvalifikovano je kao nasilje u porodici, ali je to istovremeno bio i pokušaj ubistva. Još joj je ruka u gipsu i vidi joj se rez na vratu dužine 15 centimetara. To znači da je nož ušao u vrat i izašao kod vilice. Da ne govorimo o tome što su u istoj prostoriji u kojoj ju je napao bila i njena maloletna deca, koja su sve to posmatrala. Kakva se poruka oslobađanjem takvog čoveka posle samo mesec dana šalje društvu i ženama koje su žrtve porodičnog nasilja?- kaže Sanjin advokat Jovan Prodanović.