Obdukcija tela doktorke Violete i poligrafsko ispitivanje sina i muža rešili misteriju
Obdukcija tela doktorke Violete S. A. (50), poznatog plastičnog hirurga, nedvosmisleno je pokazala da je ona 14. juna sama sebi presudila nožem u kupatilu porodičnog stana u centru Beograda. Na grudima su joj otkrivene dve plitke rupe, koje su bile fatalne po nju
Privatna arhiva
- Naložene su toksikološke analize, koje bi trebalo da pokažu da li je Violeta imala alkohol ili druge opijate u krvi - rekao je izvor iz istrage.
Izvor iz istrage potvrdio je da je nakon završene obdukcije tela otklonjena svaka sumnja da je možda reč o ubistvu.
- Fizičke povrede u vidu nekoliko ubodnih plitkih rana u predelu grudi bile su smrtonosne i doprinele su veoma brzoj smrti - ističe se u nalazu veštaka.
Takođe, naložene su toksikološke analize, koje bi trebalo da pokažu da li je Violeta kobnog dana imala alkohol ili druge opijate u krvi.
- U međuvremenu, policija je saslušala Violetinog sina i muža. Oni su objasnili da je Violeta kobnog dana krišom ponela nož u kupatilo. Pošto dugo nije izašla, dozivali su je, ali se ona nije odazvala. Zato su provalili vrata i zatekli je mrtvu. Pored tela je bio krvavi nož. Sve su to rekli tokom poligrafskog ispitivanja, koje je pokazalo da su govorili istinu. Osim toga, na nožu i na Violetinom telu nije bilo tuđih bioloških tragova i ništa nije ukazivalo na to da je reč o zločinu - kazao je izvor.
Povezane teme:
Inače, u javnosti se danima spekulisalo o tome kako je Violeta imala snage da sama sebi zabode nož u srce. Međutim, najverovatnije joj je pomoglo i to što je imala opširno znanje o anatomiji i tačno je znala kako sebi da zada koban ubod.
Podsetimo, pacijenti Violetine bolnice za estetsku hirurgiju bile su mnoge poznate ličnosti, estradne zvezde i manekenke, jer je bila ekspert za operacije uvećanja grudi i korekciju lica. Nezvanično, među Violetinim pacijentima bili su Seka Aleksić, Đani Trajković i njegova supruga, Goga Sekulić, Ana Kokić...
Impresivna biografija
Violeta je završila Medicinski fakultet u Beogradu, kao i specijalizaciju i master studije, posle čega je stekla zvanje doktora medicinskih nauka. Radila je najpre na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i na VMA, a profesionalno iskustvo iz oblasti plastične hirurgije stekla je usavršavanjem u bolnicama u Italiji, Kanadi, Grčkoj, Rusiji, Brazilu i SAD.
Ona je 2000. u centru Beograda otvorila Specijalnu bolnicu za plastičnu, rekonstruktivnu i estetsku hirurgiju, koja je u međuvremenu postala jedna od najpoznatijih privatnih klinika te vrste u Srbiji.
Bila je i pokretač inicijative da se rekonstrukcija dojki, nakon odstranjivanja, uvede u redovan onkološki protokol, čime je omogućena besplatna intervencija svim ženama obolelim od raka u našoj zemlji.
Pročitajte još: