Otkriven motiv samoubistva doktorke Violete Ašanin
Vest da je doktorka Violeta Ašanin (50) izvšila samoubistvo, potresla je Srbiju. Poznata doktorka bila je vlasnica klinike za estetsku hirurgiju i jedan od najboljih plastičnih hirurga u Srbiji
Privatna arhiva
Kako su dosadašnji podaci istrage utvrdili, doktorka Violeta je zbog teške depresije "digla ruku na sebe", jer je usled epidemije korona virusa, klinika čiji je onda bila vlasnik, slabo poslovala i da ju je to veoma pogodilo.
Dosadašnjom istragom je utvrđeno da je poznata doktorka sebi dva puta zarila nož u grudi. Mnogi su se pitali, kako je to moguće, iako je jako degutantno u ovakvoj situaciji. Na to pitanje je odgovorio kriminolog Zlatko Nikolić.
- Hirurg može to da uradi, to nije problem, već njeno duševno stanje. Meni deluje kao šizofreno samoubistvo, ali ne mogu to da tvrdim jer nemam podatke. Policija bi osetila problem da nije bilo tako kako je bilo. Sin i muž nisu takvi da bi se udružili protiv nje i nije bilo naznaka za to. Uzrok u ovom slučaju liči na šizofreno samoubistvo.
Po podeli Emila Dirkema u socijalnoj patologiji postoji 4 kategorije samoubistva, a ovaj događaj može da se svrsta u fatalisičko samoubistvo (veruje se da ga prouzrokuje preterano stroga društvena odredba koja u osnovi ograničava slobodu individue. Takve žrtve "veruju da nemaju budućnost pogodnu za život").
- Ne diže se ruka na sebe tek tako jer postoji onaj biološki mehanizam da se branimo kad nas napadnu, a kamoli da napadnemo sami sebe. Tako uspešna karijera i sve drugo je pokrilo neku prazninu negde i zato ja sumnjam na neki duševni problem. Šizofreniju spominjem jer od ove bolesti oboljevaju intelektualci, a žena je pokazala performanse visokog intelektualca. Svi mi imamo problem u svojim sferama življenja, nismo uvek zadovoljni sobom – rekao je Nikolić.
Alo.rs je razgovarao je i sa psihologom Aleksandrom Janković koja je rekla da postoje osobe koje na vešt i specifičan način mogu da prikriju svoje osnovno stanje, makar ono bilo depresivno i da neko njihovo osećanje potištenost, zabrinutost, neki loši znakovi raspoloženja pripišu drugim temama i okolnostima.
U svakom slučaju, kao i u ovom, preispitivanje nečije odgovornosti i krivice je neprimereno. Možemo da provedemo sa nekim 24 sata, a da ne procenimo njegove misli i unutrašnje patnje, kao da ne može da se dosegne do same osobe ako to ona ne želi.
Kako je za Alo.rs rekla Jankovićeva: "Naša reakcija na to je neverica. To ne znači da se nismo potrudili." Često ljudi pitaju i interesuju se, ali ne dobijaju odgovor. Da bi se nekom pomoglo, osoba mora da traži pomoć na ovaj ili onaj način. Situacija u kojoj se i dalje nalazi cela planeta, nije uopšte pomogla.
- Prošli smo kroz ovu koronu, što je dovoljno da bude jedan od okidača. Mi ne znamo. Ja mislim da, što je moj utisak kao kliničara, da postoji ta postkoronalna depresija. Jedno stanje većeg broja ljudi, gde i dalje osećaju neku vrstu straha, napetosti, ugroženosti. Mnogi o njih nisu mogli da rade i bave se uobičajenim aktivnosima. Kao da je neko izvukao podlogu ispod nogu, te su počele razne elaboracije i verujem da su mnogi prošli ili prolaze kroz depresivni period. Ono od čega se ljudi najviše boje jeste da cela situacija može da se ponovi – zaključila je psiholog Aleksandra Janković.
Za svakog od nas, vest o smrti neke bliske osobe nije lako primiti, naročito ako se ispostavi da je u pitanju samoubistvo. Tu se postavljaju dodatna pitanja, kako, zašto se to desilo, ali i sa druge strane kako niko nije primetio da se nešto loše dešava. Čovek nije predviđen za oduzimanje života. Po nekim malim signalima može da se primeti da se nešto događa. Možda postoji preterana briga oko budućnosti, osoba se oseća ugroženo ili jedan od mnogih problema sa kojima se osoba nosi, ma koliko nama to delovalo bezazleno.
Psiholog Aleksandra Janković je objasnila da se to u psihijatriji zove "razvoj crnih misli", a ima i propratne fenomene, poremćaj sna, životnih navika, povlačenja, ali sve može da bude protumačeno na više načina, posebno kod žena.
- Poenta jeste treba da povedemo računa o jakim, stamenim, energičnim osobama, koje deluju najmanje očigledno. Oko celog slučaja se potresao veliki deo javnosti, ali hajde da razmišljamo o ljudima koje ne poznajemo, koji žive slične živote i koji su rame za plakanje, koje mogu uvek da reše problem i motivišu druge. Ako pođem od svog primera, u slučaju da imam problem, trudim se da se to ne vidi, ali ako referišem nekom, odgovor je uglavnom: "Ma ti si jaka, ti ćeš to rešiti". Tako da se na kraju odustaje od traženja pomoći jer se vodite idejom da ćete problem rešiti. Nažalost, ona nije mogla da reši - rekla je za kraj Jankovićeva.
Vest o glumcu i komičaru Robinu Vilijamsu potresla je planetu, kao i što je i vest o doktorki Violeti potresla javnost u Srbiji i šire. Poenta koju možemo da izvučemo jeste da bi trebalo da više komuniciramo, ali naročito onda kada mislimo da nije bitno ili bezazleno. Nije sramota tražiti pomoć i pitati za istu, što je i prvi korak koji moramo da načinimo, kao i da stalno radimo na sebi i upoznamo sopstveni um. Otvorite širom oči jer osoba sa ozbiljnim poteškoćama može biti pored vas.
SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu
Broj 011/7777-000 je SOS telefon koji radi 24 sata, a na koji se javljaju stručnjaci za sprečavanje samoubistva - lekari Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević". Služba urgentne psihijatrije prima pacijente 24 sata bez zakazivanja, bez knjižice i bez plaćanja, a Centar za mentalno zdravlje od 9 do 18 prima bez zakazivanja.
Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati i volontere Centra "Srce" od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratiti mejlom na vanja@centarsrce.org.