Glumio ludilo da izbegne kaznu, pa skočio u bunar?!
Slaviša Stojanović (41) nije ni slutio da će u ponedeljak postati heroj jer je tog dana iz bunara koji je dubok više od 20 metara izvukao komšiju Dejana M. (40).
Oliver Bunić
Na odluku da skoči u bunar Dejan se odlučio nakon što mu je otac prigovorio što se danima ne trezni, a meštani tvrde da “glumi ludilo” kako bi izbegao odgovornost za krađu?!
Šalio se da nije znao da je bunar tako dubok, a voda toliko hladna
Stojanović je ispunio obećanje koje je dao Dejanu i s njegovima otišao u Urgentni centar, gde je i hospitalizovan. On kaže da je na putu do bolnice uspeo Dejana malo da opusti, pa se ovaj čak i malo našalio na svoj račun žaleći se da je bunar dosta dubok i da je voda hladna.
- Znate, svi u selu sumnjaju da je Dejan s drugom obio prodavnicu pre mesec dana. Od tada se on ne trezni. Inače, taj Dejanov drug se javno time hvali i kaže da mu niko ništa ne može zbog lekarskog papira. Pa tako je onda sva krivica svaljena na Dejana. Verujemo da je on sve to smišljeno uradio da bi izbegao, navodnu, odgovornost. Možda ga je taj drug nagovorio da uradi nešto glupo i da će onda dobiti papir, ko će ga znati - rekla je starija meštanka sela.
Kako saznajemo, drama u podnožju Avale, u mestu Mala Ivanča, dogodila se nakon što je Dejanov otac pozvao komšiju Slavišu da mu pomogne oko vodovodne instalacije. Dok su oni radili, iz kuće je pijan izašao Dejan, te mu je otac prigovorio zbog njegovog stanja. On je nastavio do bunara i skočio u njega!
- Da nije bilo Slaviše, sada bismo oplakivali Dejana - tvrde meštani ovog sela.
Sam Slaviša kaže da je drama trajala čitav sat.
- Bio sam kod Živorada i radio nešto oko vode kada je Dejan izašao iz kuće. Živorad ga je upitao što se ponovo napio, na šta ga je ovaj opsovao. Nakon dvominutne rasprave, Živorad je zavapio za pomoć i rekao: “Ovaj moj je skočio u bunar.” Pored mene su se stvorile i druge komšije i zajedničkim snagama smo smišljali i pokušavali Dejana da izvučemo. Međutim, on nije hteo da sarađuje. Nekako sam počeo s njim da pričam. Malo-pomalo, dok je vreme odmicalo, uspeo sam da ga ubedim da se veže konopcem da bismo ga izvukli iz ledene vode. Pristao je pod jednim uslovom, a to je da s njim zajedno idem kod lekara. I nakon jednog sata smo uspeli da ga izvučemo, tresao se od hladnoće, a i glava mu je bila povređena - priča Slaviša.
Kad je sve prošlo, počeo sam da se tresem
Prema Stojanovićevim rečima, u trenuku kada je shvatio da se čovek nalazi u bunaru, samo je razmišljao kako da ga spase.
- Dok sam s njim pričao, bio sam smiren i samo mi je u glavi bilo kako da mu pomognem, ali kada je sve prošlo, i ja sam počeo da se tresem. Kroz glavu su mi prolazile razne misli. Šta da ga nismo izvadili, zašto mu je to trebalo, šta je sve moglo da se desi..., a naposletku mi ga je bilo žao, kao čoveka - rekao je Slaviša, uz napomenu da oseća spokoj u duši jer je učestvovao u spasavanju ljudskog bića.