EKSKLUZIVNO!~Mrtvi uče žive!
Institut za anatomiju “Niko Miljanić” u Beogradu bio je proteklog vikenda svet u malom! Budući neurohirurzi i vodeći svetski predavači, njih 135 iz 53 zemlje, bili su na istorijskom praktičnom kursu anatomije perifernog nervnog sistema ruku i nogu, prvog te vrste u Jugoistočnoj Evropi!
Marko Đoković
U prostranoj disekcionoj sali bilo je kao u košnici, dok je ugledni svetski hirurg dr Manuel Ljusa Perez iz Barselone flomasterom iscrtavao rez na ruci krupnog muškog tela zaveštanog medicini, potom skalpelom precizno sekao kožu i pincetom odvajao i pokazivao nerv u zglobu koji se spaja sa prstima.
Manja grupa budućih hirurga tiskala se oko njega da čuje i vidi. Pojedinci su se toliko uživeli da su laktovima nalegli preko leša, dok su ostali mirno sedeli nadomak njih i sve to posmatrali na velikim ekranima. U drugom delu vežbe, oni su na desetak leševa vežbali taj hirurški zahvat, uz pomoć i nadzor predavača.
Prema rečima prof. dr Branislava Filipovića, upravnika Instituta za anatomiju, hirurg treba prvo da vežba na leševima, pa tek onda da operiše žive ljude!
- Ovde mrtvi uče žive! Značajno je da budući hirurzi vežbaju sve svoje veštine na kadaverima. Kod nas ima vrlo talentovanih hirurga, ali je daleko veći stres za početnika da prvo radi na živom čoveku, nego da to proba na mrtvom! Kada uđe u salu, mora da ide u pratnji nekoga ko će mu reći kako da pristupa, šta se otvara, gde je opasnost, gde mora biti pažljiv, dok na ovom kursu sve to vežba bez ikakve bojazni i dozvoljeno mu je da pogreši da bi naučio! - kaže prof. dr Filipović i ističe da se Institut na ovaj način svrstao u red vodećih svetskih ustanova, dok su polaznici stekli sertifikat za rad.
- Naša ideja je da ovakvi kursevi postanu redovna praksa. Planiramo da organizujemo vežbe za opšte hirurge, ortopede, anesteziologe, kardiovaskularne hirurge, ginekologe, oftalmologe i druge, koji će tako na najbolji način shvatiti zašto je važno da znaju anatomiju - kaže prof. dr Filipović.
Strani hirurzi oduševljeni
- Nigde u svetu nemate institut za anatomiju u posebnoj zgradi sa prozorima i ventilacijom kao u Beogradu, zbog čega su stranci bili oduševljeni kada su došli. Uvek se sve te namenske zgrade smeštaju u podrum bez prozora i sve je stešnjeno. Mi imamo četiri disekcione sale sa visokim plafonima i prozorima. Njihove reakcje su pozitivne i odmah su poslali fotografije kolegama širom sveta, što je od velikog značaja za naš Institut - ističe dr Milisavljević.
Prof. dr Laslo Puškaš, šef katedre za anatomiju, nije krio zadovoljstvo što je organizovanjem praktičnih vežbi na svežim leševima postao rodonačelnik nove prakse na Balkanu.
- U leševe su posle odmrzavanja ubrizgani alkohol i glicerol, zbog čega oni daju osećaj živog tela, za razliku od balsamovanih, koja su čvrsta i nesavitljiva. Dugujem zahvalnost Zorici Pavlović, direktorki Centra za socijalni rad, njenoj zamenici Jovani Vazuri, kao i Mirjani Sekulić, što su nam pomogle u organizaciji. Zadovoljan sam što smo probili sve barijere i omogućili da se ovaj istorijski kurs organizuje na našem institutu - ističe prof. dr Puškaš.
Prof. dr Milan Milisavljević, šef Muzeja anatomije čoveka, kaže da je ovaj kurs najviši nivo praktične edukacije.
- Ko prođe ovaj vid prakse, završio je sa edukacijom. To je finale edukacije! Ovo je kod nas prvi kurs na svežim leševima. Za razliku od balsamovanih leševa, kod kojih je tkvio mnogo čvršće, ovde je gotovo identično živom pacijentu, samo što nema krvarenja. Ova vrsta eduakcije je takva da disekcija ne može da se ponovi. Sve je već urađeno i nema svrhe da druga grupa dođe samo da gleda. Zahvaljujući prof. dr Lukasu Rasuliću, predsedniku Udruženja neurohirurga Srbije, došli su nam neurohirurzi za periferni nervni sistem iz celog sveta. Ovo je od ogromnog značaja, jer svetu pokazujemo koliko možemo i privlačimo kolege da ovde vežbaju - kaže dr Milisavljević.
Carinici gluvi za anatomiju!
Uvaženi gost dr Manuel iz Barselone, prema rečima dr Milisavljevića, poneo je teglu lateksa crvene boje da je ubrizga u krvne sudove, ali su mu je carinici zaplenili! - On je poneo teglu tečne gume da je ubrizgamo u naše leševe. Ta guma se za pet-šest sati stegne i svi krvni sudovi se vide narednog dana kada se radi vežba i izgledaju kao da su puni krvi. On je sve lepo smislio da bi arterijski sistem izgledao što vernije, ali nije znao da ništa od hemikalija ne sme da se prenese preko granice. Carinici su nam malo pokvarili plan - u šali kaže dr Milisavljević.