Krvav se pojavio na vratima, drugovi su mu bili mrtvi!
Mihajlo Jović (25) i Ivan Stanisavljević (25) iz Petrovca na Mlavi poginuli su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila preksinoć oko dva sata u mestu Kamenovo, dok su se vraćali iz provoda. Dva njihova druga u udesu su zadobili teške, odnosno lakše povrede.
S. M.
Tragedija se dogodila kada je automobil marke „pežo”, kojim je upravljao Jović, sleteo sa puta, polomio ogradu dvorišta i zakucao se u drvo kajsije. Od siline udara kajsija je iščupana iz korena, a iz smrskanog vozila stradale i povređene izvlačili su vatrogasci iz Požarevca. Povređenima je prva upomoć priskočila Branka Milovanović iz Kamenova sa svojom porodicom.
- Čuo se strašan tresak. Pomislila sam da se desila neka saobraćajna nesreća, ali nisam izlazila napolje. Posle nekog vremena neko je zakucao na vrata. Najpre smo se plašili da otvorimo, a onda smo ipak to uradili. Ispred je stajao plavi mladić. Glava mu je bila razbijena, a iz nje je curela krv. Dali smo mu peškir da zaustavi krv i pozvali policiju. Nije nam bilo jasno kako je izašao iz automobila kada smo videli u kakvom je stanju vozilo. Auto je bio potpuno smrskan i naši vatrogasci iz Petrovca nisu mogli da ih izvade jer nisu imali alat da seku auto, nego su zvali vatrogasce iz Požarevca. Vozač i onaj iza njega poginuli su na licu mesta. Bila je to stravična slika - priča Branka navodeći da su u izvlačenju pomagali njen sin, snaha i ćerka.
U kući Staniše Stanisavljevića, dede stradalog Ivana, zavladao je muk. Dok majka ne može ni da govori od tuge, deda objašnjava da je njegov unuk bio fudbalski sudija i da nije imao stalno zaposlenje otkako je završio gimnaziju.
- Bio je vanbračno dete. Svi smo ga voleli. Bio je miran, fin i dobar dečko. Voleo je sport i malo je i igrao fudbal. Kada mi je jutros javila policija da je stradao, nisam mogao da verujem. Velika je to tragedija za sve nas - kaže deda Staniša.
I u porodici Mihajla Jovića vlada neizmerna tuga. Majka Vesna je zanemela od bola, samo joj se povremeno otme uzdah i jecaj: „Joj...”. Dolaze rođaci, komšije i drugovi. U mukoj tišini tek poneko smogne snagu da progovori. Pričaju da je Miloš bio veliki drug, da je voleo šalu, smeh i veselje. Njegov ujak Saša Štrbuljević ističe da je igrao fudbal i bio fudbalski sudija.
- Bio je veliki fudbaler, a poslednju utakmicu odigrao je za Melnicu. Bio je to dečko-ljudina i svi su ga voleli i cenili - kaže ujak Saša.
Oba stradala mladića su bez očeva. Mihajlu je otac umro pre desetak godina, a Ivan je vanbračno dete.