„Niko mi ne veruje da nisam ubila sina“
Marina Andrejić iz Majilovca provela je 703 dana u pritvoru zbog sumnje da je umešana u ubistvo sina Đorđa (13) pre šest godina.
Petar Marković
Iako je na sudu oslobođena, danas živi „životom žene koja bi se najradije povukla u mišju rupu“ jer gotovo da ne postoji čovek koji veruje da je nevina. U ispovesti za „Alo!“ kaže da ima samo jednu želju - da se što pre sazna šta je bilo sa njenim sinom.
Brojke
13 godina imao je Đorđe kada je nestao
3 dana kasnije policija uhapsila majku
703 dana Marina je provela u pritvoru
500 policajaca tražilo je dečaka
6 godina se ništa ne zna o dečaku
- Želim samo da istina izađe na videlo. Volela bih da je živ, ali ako je i mrtav, da to se utvrdi, samo da se ova agonija već jednom završi. Nigde ne radim, jer ko će da zaposli Marinu Andrejić, ženu koja je „ubila“ sina. Jedino je pokojni suprug Dejan verovao da sam nevina.
Kada je on umro, moju ćerku su preuzeli dever i jetrva, Slađan i Vesna, otac i majka Jelene Šindrić, koju je pre tri dana ubio Dejan Stojiljković. Uspeli su da je odvoje od mene. Ne želi ni da čuje za mene, a kamoli da me vidi. Znam da će kad-tad doći dan da se meni moja ćerka obrati - priča Marina za „Alo!“.
Ona danas živi sa roditeljima u Majilovcu od očeve penzije, koja je mala. Ima svega nekoliko ljudi sa kojima u tom selu može da popriča i popije kafu. Tvrdi da, iako je pravosnažno oslobođena sumnje za ubistvo sina, ljudi ipak više veruju da je ubica nego da je nevina hapšena. Država je odbila da joj plati dane koje je provela u pritvoru.
- Svog Đorđa sam mnogo volela, a i on mene. Svuda je išao sa mnom. I tog dana sam ga povela u njivu da iskopamo krompir. Zato sam i ponela motiku. Nalazili smo se na nekoj njivi, okliznula sam se, a motika me je udarila u nogu. Krvarila sam, ali sam nastavila da hodam.
Međutim, bilo mi je loše. Zalutali smo i ja sam mu rekla da ću da sednem, a da on ode da vidi kuda vodi put. U jednom trenutku mi je rekao da postoje dva puta. Rekla sam mu da se vrati. Međutim, on se nije odazivao. Samo sam čula krik, kao da mu je neko zapušio usta. Nisam ništa videla... Niko nije znao da smo otišli u njivu. Eto, bar da saznam šta je sa njim. Ta lobanja koja je pronađena nije njegova. Ne mogu da verujem da ništa njegovo nije nađeno. Nisam ubica, jer sam decu rodila iz ljubavi - kaže Marina.
Zapaliću sveću za Jelenu
Jelena Šindrić, koju je pre tri dana ubio nevenčani suprug Dejan Stojiljković, prema Marininim rečima, bila je jedina iz porodice Andrejić koja je razgovarala s njom. - Čim sam izašla iz pritvora, došla je da me vidi. Žalila mi se na težak život sa Dejanom jer ju je varao. Čak ga je jednom uhvatila u prevari. Ona je želela da s njim ima dete, ali on ne. Ne mogu samo da verujem da ju je ubio iz ljubomore. Ne smem na groblje, ali ću bar u crkvi za nju zapaliti sveću - kaže Marina i osvrće se na „zlu kob“ koja prati Andrejiće. „Sad gaje moju ćerku, koju su od mene odvojili, a svoju su sahranili. Pokojna Jelena je patila jer nisu hteli da pričaju s njom zbog veze s Dejanom - kaže Marina.