Nisam video Zorana na nasipu!

Te kobne subote, 2. aprila, Kanis se uputio u Borču do prodavnice i nije ni slutio da će ga taj odlazak odvesti do poligrafskog ispitivanja, kako kaže, ni krivog ni dužnog.

 

On se iz kupovine vratio autobusom na liniji 104, išao je do poslednje stanice, koja se nalazi nedaleko od nasipa, jer tu ima prečicu do njegovog skromnog doma u vikend naselju u blizini Crvenke, u kojem živi već deset godina.

- Nemam predstavu koliko je sati bilo jer nemam ni telefon, ni ništa. Znam da je bilo predveče. Sišao sam na okretnici i uputio se stazicom koja vodi do mostića na nasipu. Nikoga ja nisam video, jer dok hodam vodim računa o nozi i idem korak po korak gledajući ispred sebe. Kada god idem dalje od kuće, uvek nosim štap, pošto sam davno slomio cevanicu, koja je loše srasla, pa mi noga otiče i teško se krećem - objašnjava Kanis, poznatiji kao Buca Vikendaš.

Prema njegovim rečima, bilo mu je veoma neprijatno kada ga je policija pozvala na saslušanje.
- Osećao sam se neugodno i uplašeno i u isto vreme sam pokušavao da se koncentrišem na pitanja. Još me stavili i na poligraf. Do tada nisam ni znao šta je to ni kako ta sprava izgleda. Bilo me je strah da nešto ne pogrešim, jer ništa se u to ne razumem. Nisam mogao da verujem šta me je snašlo - šokirano priča ovaj starac rodom iz Sarajeva, koji se bavio čuvanjem čamaca.