Ostao bez glave zbog Mire Marković!
Od ubistva Zorana Todorovića Kundaka proteklo je punih 20 godina.
MUP
Nekadašnji visoki funkcioner JUL-a i direktor „Beopetrola” likvidiran je 24. oktobra 1997, kada je još nepoznati ubica u njega ispalio dva rafala, kako se pretpostavlja, iz oružja tipa „hekler”. Njegovoj sahrani je prisustvovao ceo tadašnji državni vrh predvođen Slobodanom Miloševićem, dok se Miloševićeva supruga Mira Marković, koja je tada bila u Indiji, pismom oprostila od Kundaka, dok je cela prestonica brujala o tome da je generalni sekretar JUL-a izgubio glavu zbog navodne ljubavne afere sa prvom damom Jugoslavije.
Kako navodi dr Darko Trifunović sa Fakulteta za bezbednost, razlog za likvidaciju je ipak bio daleko ozbiljniji od navodne romanse.
- Svi koji su bili povezani sa kiparskim parama, odnosno iznošenjem milijardi tadašnjih maraka iz zemlje, ubijeni su. Prvo su likvidirali Badžu, potom Kundaka, i na kraju Petrovića, direktora aerodroma. I mi sada, 20 godina kasnije, ne možemo da saznamo ko je ubio te ljude, ne možemo da otvorimo ne samo kiparsku aferu, nego i borske rudnike i Blagoja Spaskovskog. Strašno je šta se dešava, ali na kraju će sve te afere morati da se otvore ukoliko želimo da uđemo u Evropsku uniju - naveo je Trifunović.
Božidar Spasić, nekadašnji operativac Državne bezbednosti, naglašava da su Badža, Kundak i Petrović bili bliski sa Mirom Marković.
- To je bilo političko ubistvo, kao i Badžino, a kasnije i Petrovićevo. Ono što je interesantno jeste činjenica da su sva trojica bili bliski s Mirom, pogotovo Kundak. Ono što pouzdano možemo tvrditi jeste da je istraga bila veoma traljava, saslušano je nekoliko osoba i stalo se na tome. Pričalo se o njegovoj navodnoj vezi s Mirom, ali i da je svojim poslovima ugrozio neke druge moćne ljude, koji su naručili njegovo ubistvo. Sama likvidacija nosi pečat neke paradržavne jedinice, jer je očigledno da je ubica znao tačno gde će biti i kada - navodi Spasić i dodaje:
- Nekoliko dana pre nego što je otputovala, Mira Marković je bila zajedno sa Kundakom u Domu sindikata i bili su vrlo bliski. Da li politički ili u drugom smislu, ne bih da pričam o tome, ali je simptomatično da u trenutku ubistva ona nije bila u zemlji. Interesantno je da nakon 5. oktobra niko nikada nije pričao o ubistvima Kundaka i Badže. Verujem da postoji velika šansa i da nalogodavci ubistva nisu više među živima, jer prošlo je 20 godina - navodi Spasić.
Mrtva usta ne govore
- Radovan Stojičić Badža (policijski general, načelnik Službe javne bezbednosti), ubijen u noći između 10. i 11. aprila 1997.
- Zoran Todorović Kundak (direktor „Beopetrola“, generalni sekretar JUL-a), ubijen 24. oktobra 1997.
- Živorad Petrović (direktor aerodroma), ubijen 25. aprila 2000. godine.