OTKRIVAMO!~Telo žene rekorder među leševima!

Bazeni u kojima se čuvaju zaveštana tela ljudi nalaze se u naizgled sasvim običnoj sali Institita na beogradskom Medicinskom fakultetu. Šef katedre za anatomiju prof. dr Laslo Puškaš je za čitaoce “Alo!” otvorio vrata ove institucije i ispričao nam kako u Srbiji može da se zavešta telo.

- Procedura zaveštanja tela nije komplikovana i obavlja se sastavljanjem testamenta. Potrebno je popuniti formular koji se dobija na Institutu i potom ga overiti kod nadležnog suda. Jedan primerak ostaje Institutu, jedan sudu, a jedan dobija osoba koja donira telo. Obavezno je odrediti ko je izvršilac testamenta i o tome obavestiti porodicu ili najbližu familiju. Zveštalac dobija donatorsku karticu i ima obavezu da je nosi sa ličnim dokumentima. Kada osobe mlađe od 55 godina žele da zaveštaju svoje telo, sa njima se obavlja poseban psihološki razgovor, jer je retkost da mlađi ljudi na taj način razmišljaju o smrti. Dešava se da odbijemo telo zbog maligne ili krvno prenosive bolesti. Fakultet nema pretenzije na imovinu zaveštaoca, što ljudi treba da znaju ako se odluče na ovaj korak - kaže dr Puškaš.

Telo koje je donirano stoji u bazenu sa formalinom šest meseci, posle čega se koristi za vežbe i na kraju sahranjuje o trošku Instituta. Kad telo stigne, krvni sudovi se prvo čiste, a posle toga se aparatom pod pritiskom pune posebnom tečnošću kroz butnu arteriju. Telo se tako balsamuje, a onda se potapa u specijalni bazen pun formalina, u kome stoji šest meseci. Sala sa bazenima smeštena je u prizemlju i ima osam nadzemnih bazena, nalik velikim kadama. U svaki ovaj bazen staje do 10 leševa. Jedno telo obično “traje” jedan semestar, ali i u tome ima izuzetaka.

- Leš može da bude dve, tri ili pet godina u bazenu sa formalinom. Svaka sala za vežbe godišnje dobije jedan novi leš, a jedan do dva se odnose. Mnogo zavisi od toga u kom stanju je leš došao. Još imamo telo žene iz 2002. koja je umrla od infarkta u 52. godini života. Organizam suštinski nije propao i takvi leševi traju vrlo dugo - kaže asisten dr Joko Poleksić i objašnjava da organi imaju različit vek trajanja.

- Jetra jako dugo ostaje dobro očuvana, jer je kompaktan organ. Za mozak je jako bitno da prođe kroz proces perfuzije i da kroz krvne sudove uđe rastvor formalina. Ukoliko mozak nije dobro stvrdnut, postoji mogućnost da se okruni čak i prilikom nežnog dodira. Dobro očuvana srca su retkost, jer naš narod generalno najviše pati od kardiovaskularnih bolesti. Uglavnom dobijamo srca koja su morfološki izmenjena zbog bolesti i velikog opterećenja koja moraju da savladaju, pa se komore i debljina zida menjaju - navodi dr Poleksić.

U Laboratoriji za antropologoju, docent dr Petar Milovanović nam je pokazao kosti stare nekoliko vekova i otkrio kako one “pričaju” u rukama stručnjaka.

- Osnovna antropološka analiza je utvrđivanje pola, starosti i patologije na kostima. Obrađivali smo kosti ljudi koji su u trećem i četvrtom veku, u vreme kasnog rimskog perioda, iz Srednje Azije došli kod nas. Pronađena su njihova naselja i nekropole na teritoriji Bačke i Banata. Svaki fizički stres ostavlja trag na kostima i na osnovu promena možemo otprilike da znamo kako je osoba živela i šta je radila i da ustanovimo, recimo, ko je bio konjanik, ko strelac i slično - naveo je dr Milovanović.

U Muzeju anatomije čoveka čuvaju se stari primerci fetusa u formalinu bez kojih bi, prema rečima šefa katedre za anatomiju prof. dr Puškaša, bilo nemoguće studentima pokazati kako izgleda dete u u majčinoj utrobi.

- U današnje vreme nije zakonito da se fetus koji ne preživi koristi u naučne svrhe. Zahvaljujući starim primercima, studenti mogu da vide fetus u različitim fazama razvoja od početnog do gotovo potpuno formiranog - objašnjava prof. dr Puškaš.

Medicinski fakultet i Muzej anatomije čoveka nastoje da Ministarstvo kulture i informisanja Srbije proglase kolekciju Instituta za kulturno blago. To bi im bio najveći poklon za stogodišnjicu, koja se navršava 2020. godine.