Pokolj sataninog sina u kasarni
Vojnik Jožef Meneder (19), iz Subotice, ubio je 3. juna 1993. u kasarni u Vranju šest vojnika, jednog zastavnika, a posle zločina izvršio samoubistvo.
Ta godina je ostala upamćena po masovnim ubistvima u kasarnama tadašnje JNA, jer je 8. juna 1993. vojnik Nandor Kiš u Kasarni „Mika Mitrović“ u Šapcu pucao s leđa na vojnike i dvojicu ubio, nekoliko ranio, pa sebi presudio.
Istraga zločina u Vranju pokazala je da je Meneder na levoj podlaktici imao istetoviran 3. jun 1993, datum kada je izvršio pokolj. Naknadno se saznalo da je pripadao satanističkoj sekti Loša vera, koja je proizašla iz Crne ruže, a u njegovoj sobi, u roditeljskoj kući pronađeni su simboli satanista.
FAKTI:
1974. godine - Meneder rođen u Subotici
3. juna 1993. godine - ubio šest vojnika, jednog zastavnika i sebe
Datum pokolja - istetovirao na levoj podlaktici
Pripadao satanističkoj sekti Loša vera, koja je proizašla iz Crne ruže
Pripadao hevi metal grupi, koja je negovala ded metal pravac
U preduzeću „Umetnost” Meneder pravio mrtvačke sanduke
Kobnog 3. juna 1993. Meneder je razvalio rešetke na prozoru pritvorske prostorije u kasarni „Južnomoravske brigde“ u Vranju. Potom je napao stražara i oteo mu oružje, kojim je ubio šest vojnika, jednog zastavnika i na kraju sebe. Mender je po sećanju svojih komšija bio vrlo agresivan. Većina poznanika je rekla da je bio „mračan i morbidan“. Sve to regrutnoj komisiji nije smetalo da ga proglasi mentalno zdravim i uračunljivim. Mesec dana pre tragedije u izveštaju Službe bezbednosti VJ u Vranju, napominjalo se „da bi možda mogao napraviti nešto neželjeno“, ali tome se nije pridavao veliki značaj.
Neki poznanici su rekli da je pripadao hevi metal grupi, koja je negovala ded metal pravac, a njeni članovi su voleli da prave žurke na groblju. U preduzeću, gde je bio zaposlen, Meneder je pravio mrtvačke sanduke. Vrhunac njegove izopačenosti predstavljala je čudna tetovaža.
Ded metal je najmorbidniji i najžešći pravac u muzici ikada. Ded tekstovi se zasnivaju na bolu, smrti, kasapljenju i masovnim uništenjima. Zvuk je neverovatno tvrd, a ni vokali nisu ništa mekši. Nastao je kao težnja da se postojeći hevi metal još više osnaži, a to je postignuto uvođenjem takozvanog guturalnog ili grovl vokala, koji dočarava glasove demona i više liči na životinjsko režanje nego na uobičajeno pevanje.
Članovi sekte Crna ruža završavaju uglavnom tragično, tako što budu ubijeni ili se sami ubiju. Obrede ili crne mise održavaju na skrovitim mestima ili grobnicama, koje su spremljene za sutrašnju sahranu. Za te obrede ne mese hleb, jer ih to mrzi, već kupe žu-žu pecivo, koje kasnije natope krvlju zeca ili neke druge životinje i to jedu! Pre obreda uglavnom konzumiraju drogu, a na kraju se sve završava orgijama.