Poslednji sam video Radenka živog

- Smrt, i kad je izvesna, teško je povezati sa decom, čak i kad imaju neizlečiv maligni tumor, a kamoli kad ovako, iz punog zdravlja "odu" - kaže dr Branislav Mojsić, anesteziolog na Institutu za majku i dete.

- Trenutak kad sam sa svojim kolegama stao pred roditelje Radenka Nikodinovića, Zoricu i Milana, da im saopštim da je njihov sin preminuo, pamtiću dugo. Ovakvi događaji menjaju čoveka. Nema to veze s profesionalizmom. Znam da smo učinili sve, ali tužan sam jer

nismo uspeli - kaže dr Mojsić, koji je poslednji video malog Radenka živog.

On ga je i reanimirao. Dok se odvijala prava drama, i lekarima iz sekunda u sekun postajalo sve jasnije da, uprkos svim naporima, ovu bitku gube. Radenkovi roditelji bili su u Institutu, samo dva sprata niže. U 9.45, u subotu ujutro, bitka, započeta dva dana ranije, definitivno je izgubljena - Radenko je preminuo.

- Od ranih jutarnjih sati u četvrtak, kada je dečak primljen u Institut, prvo na odeljenje ortopedije, pa sve do poslednjeg trenutka oko njega je bilo angažovano toliko lekara, koliko je, inače, dovoljno da se zbrine 20 pacijenata. Niko nije gledao da li je isteklo radno vreme - kaže dr Radoje Simić direktor Instituta.

U ponedeljak je već bila inspekcija, očekuje se i vanredni stručni nadzor.

Vaskularni hirurg Blagoje Grujić kaže da su svi lekari od prijema bili svesni da je dečakov život ugrožen.

- Da je infekcija ozbiljna videlo se čim je ovde skinut gips, ali da će, uprkos svemu što smo preduzeli, tako brzo da se proširi na sve organe, teško je bilo i zamisliti. Odmah smo posumnjali na gasnu gangrenu, što se kasnije i dokazalo. Ovakvi slučajevi su retki, i kod nas i u svetu - kaže dr Grujić.

Na prvom snimku polomljene leve ruke i krvnih sudova, uočenio je da uopšte nema cirkulacije. Dr Drašković uradio je prvu operaciju. To je bila bitka za dečakovu ruku. Ponovljeni snimak, u četvrtak popodne, pokazao je da je cirkulacija vraćena kroz jednu arteriju, ali, infekcija je napredovala.

- Dečak je već bio pod terapijom antibioticima, kad je primljen u Institut, ovde su mu davane još četiri vrste najjačih antibiotika, ali nije moglo da zaustavi gasnu gangrenu - priča dr Simić.

Sa kolegama iz KBC "Zemun" dogovoreno je da dečaka prime u hiberbaričnu komoru. Prvi tretman, u petak ujutru, bio je uspešan. Trebalo je da ode na još četiri.

- Malo iza podne uradili smo drugu operaciju, odstranli mrtvo tkivo, računajući da ćemo dečaku uspeti da spasemo ruku. Ali ni ultrazvukom, ni opipavanjem, nismo mogli da "nađemo" cirkulaciju. Ponovili smo snimak skenerom, i opet ustanovili da ni jedna od dve arterije nije protočna - kaže dr Grujić.

Potom je usledila još jedna operacija u kojoj je vraćena cirkulacija u jednoj arteriji. U petak oko ponoći posledice prodiranja toksina kroz krvotok postajale su sve očiglednije. Više se nije vodila bitka za ruku, već za Radenkov život. Dečak je teško disao, a snimak pluća je potvrdio da kisoenik neće biti dovoljan, da mora na veštačka pluća... Mališan je i pored sve borbe lekara preminuo u subotu ujutru.

Save