Roditelji, obratite pažnju na jezive dokaze koji ukazuju da su deca sklona nasilju ili su žrtve

Ilija Životić, predsednik Internacionalne policijske organizacije (IPO), koja je pokrenula akciju protiv vršnjačkog nasilja pod nazivom „Drug nije meta“, kaže da su deca - posle školske „igrice“ skidanja i pokazivanja etikete da nose firmiranu garderobu i patike skuplje od 20.000 dinara - postala mnogo brutalnija i da se događa da zakazuju tuče i naplaćuju „ulaz“ u Viber grupu koja ima snimke krvavih obračuna!

On u razgovoru za „Alo!“ navodi da ga zabrinjava porast surovosti kod maloletnika i otkriva da se iza najtežih zločina kriju čak i deca!

- Spuštena je starosna granica kada se izvršavaju najteža dela. Dečaci od 15 godina pojavljuju se kao počinioci ubistava, postaju vojnici u narko- bandama kako bi doživeli trenutak iz nekog spota sa Jutjuba i stekli slavu, ne razmišljajući da će verovatno završiti iza rešetaka ili sa eksplozivom ispod auta - kaže Ilija Životić, predsednik Internacionalne policijske organizacije (IPO), i ističe da je psihičko nasilje jedan od težih oblika nasilja.

- Psihičko, verbalno i socijalno nasilje se prepliću, pa je ponekad teško prepoznati o kojoj se tačno vrsti nasilja radi. Psihičko nasilje za posledicu ima nervozu, napetost, mučninu, bolove u stomaku, povraćanje, izmene u ponašanju, kao što je povlačenje u sebe. Neki od oblika psihičkog nasilja su preteći pogledi, praćenje, ucenjivanje, vikanje, vređanje, psovanje, pretnje ubistvom, nametanje osećaja krivice. Digitalno nasilje je sve češće i može da izazove teške psihičke posledice. Deca prisilno ubacuju svoje vršnjake u grupe za video-igrice ili u grupe na Viberu, a onda ih ucenjuju da se slikaju goli i da fotografije šalju u grupu, da učestvuju u zakazanim tučama, kao i organizovanim krađama, a ponekad čak i da izvrše samoubistvo! - navodi naš sagovornik i dodaje da je jedan od oblika psihičkog nasilja ograničavanje kretanja.

- Deca najčešće zatvaraju vršnjake u školske toalete i učionice. Osim iznude novca, bilo je slučajeva u kojima je iznuđivana skupa i markirana odeća i obuća. Posledice mogu da budu drastične i može da dođe do povređivanja učenika. Uobičajeno bi bilo da škola reaguje, da dođe do pokretanja disciplinskog postupka, a desi se da i roditelji žrtava rešavaju probleme svoje dece. Dobro je što je Ministarstvo prosvete zateglo situaciju i više ne prašta zataškavanja u školama. Veliki je doprinos policije koja sada u svakoj stanici ima službenike obučene za razgovor sa žrtvama i nasilnicima - objašnjava Životić i ističe da grupice maloletnih nasilnika nisu obeležje siromaštva i loše razvijenih područja.

- Maloletnička delinkvencija postoji i te kako u bogatim sredinama! U privatnim školama se lakše suzbija jer su odeljenja manja, a deca se retko druže posle škole. Ne idu peške u grupama od kuće do škole, već ih voze roditelji ili školski kombi. I tamo ima tuča, ali je više ignorisanja i ogovaranja. Napisi u medijima iz proteklih godina pokazuju koliko je bilo prestupnika iz dobrostojećih porodica! - kaže naš sagovornik i objašnjava da deca pribegavaju fizičkom nasilju kako bi se dokazala u društvu.

- Nije retkost da deca zbog velike dostupnosti interneta kopiraju prebijanje i ubadanje noževima, bilo pojedinačno bilo grupno! Najčešće su nasilnici i sami žrtve nasilja, pa takvim ponašanjem neretko stvaraju odbrambene mehanizme. Izazivanjem straha kod drugih i pokazivanjem snage nad slabijima misle da su bitni i nedodirljivi! Veliki uticaj imaju i spotovi pojedinih grupa iz Srbije i regiona koje mladi gledaju na Jutjubu, u kojima se vide droga, nasilje, kriminal, oskudno odevene devojke, besni automobili i gomile novca. Po tim „filmskim“ uzorima prave se male grupice u mlađim razredima od kojih neke prežive pubertet i postanu maloletničke bande - navodi Životić i ističe da je sprečavanje nasilja zajednička misija škole, roditelja i policije. 

Mučnina i bežanje iz škole otkrivaju nasilje

Prema rečima Životića, socijalno nasilje je isključivanje deteta iz vršnjačke grupe i grupnih aktivnosti, ali i ogovaranje, ignorisanje i širenje glasina o drugima.

- Deca su čak spremna da najbolje drugove isključe iz grupe i da ih maltretiraju na razne načine da bi se dokazala u grupi vršnjaka. Dete koje spletkari i ogovara najčešće nema čvrsto samopouzdanje ni podršku porodice, pa se u grupi vršnjaka uključuje u sve aktivnosti samo da bi bilo prihvaćeno. Ogovaranje i spletkarenje mu daju osećaj moći i važnosti. Ta deca nasilje doživljavaju kao uobičajen način komunikacije i nemaju empatiju za žrtvu. U ovim slučajevima nema modrica, ogrebotina i iscepane odeće. Ima simptoma, kao što su povučenost, mučnina, odbijanje da se ide u školu, bežanje iz škole, zbog čega je važan razgovor roditelja sa decom - ističe Životić.

Devojčice obrlate mangupe!

Fizičko nasilje je, kako kaže Životić, guranje, šamaranje, udaranje, grebanje, davljenje, šutiranje, otimanje i uništavanje stvari.

- Dečaci su u većem procentu skloni tučama, dok je psihičko nasilje svojstveno devojčicama. One se pojavljuju kao manipulatori i često, žargonski rečeno, obrlate dečake koji su najjači u sredini ili važe za mangupe, pa ih koriste da se obračunaju sa drugim devojčicama koje smatraju konkurencijom. U poslednje vreme devojčice su kolovođe ženskih grupa, koje terorišu druge usamljene devojčice, ali i povučene dečake u mlađim razredima - navodi naš sagovornik.