Majka ubijenog Ivana zanemela od tuge!
Majka Daniela zanemela od tuge, otac očajan.
Alo!/Ana Paunković
„Nemanja S. je mog Ivana nazvao telefonom i zahtevao da se sa njim nađe. Onda ga je odvukao desetak metara u mrak, gde ga je ubio. Tada je, navodno, vikao: ‚Pustite me da ga dokrajčim‘”, tim rečima su mi ispričali drugovo moga sina Ivana koji su bili sa njim - rekao je za „Alo!” Dragan, otac ubijenog dečaka Ivana Avramova (16).
- Drugari mog sina su mi rekli da je ubijen zbog principa. Jednostavno, nije dozvoljavao da ga neko zeza, vređa i omalovažava. Rekli su mi da ga je taj Nemanja provocirao, na šta mu moj sin nije ostao dužan, a sada ga više nema. Neki pominju dug od navodno 1.000 dinara, u šta iskreno sumnjam. Moj Ivan je radio i uvek je u džepu imao novac za užinu i neku sitnicu, to znam jer smo mu supruga ili ja uvek da vali, a i on je sam zarađivao. Zbog toga sumnjam u tu verziju događaja. Tog kobnog petka, Nemanja je pozvao Ivana i rekao mu gde da se nađu. Nakon što ga je odvukao u mrak, ubo ga je. U tom trenutku, moj sin se požalio drugarima, koji su bili nekoliko metara dalje, da mu je belo ispred očiju, a zatim je pao. Ponavljam, tako su mi rekli njegovi drugovi pred tridesetak svedoka. Po svemu sudeći, nikakve tuče između njih nije ni bilo i nadam se da će nadležni organi utvrditi zašto mi ubi sina na pravdi boga - uz uzdah je rekao Dragan.
Prema njegovim rečima, supruga Daniela je od tuge za sinom zanemela i ne može da dođe sebi, samo leži zagledana u jednu tačku. On ističe da da njegovu porodicu nisu posetili roditelji osumnjičenog i pokušali da objasne postupke svog sina.
Sutra sahrana
Dragan Adamov, otac ubijenog Ivana, rekao je da će njegov sin biti sahranjen u ponedeljak u 14 sati na groblju u Pančevu. - Sina ću sahraniti onako kako dolikuje i kako mogu. Moja duša zna kako se osećam, ali u životu sam se borio sam sa nedaćama i sa ovim ću se valjda nekako izboriti - rekao je Dragan Adamov.
- Izgubiti sina, koji je bio na pragu života, mnogo je teško, pogotovo što mi je bio desna ruka i pomagao da se skućimo i preživimo. Pa znate li vi da smo on i ja bukvalno izgradili kuću u kojoj živimo? On je više znao za nemaštinu nego da se nešto ima. Zajedno sa nama se borio kroz život. Radio je na pijaci, prodavao voće i povrće, hranio stoku, išao u školu i nikada se ni na šta nije žalio, a sada ga više nema. Kivan sam i besan. Besan na institucije jer se nedovoljno bore protiv vršnjačkog nasilja i opšteg haosa u vezi s omladinom. Sve više je nesreća među decom bez jasnog odgovora zašto i šta se preduzima da se to spreči. Taj Nemanja, ukoliko bude osuđen, odležaće malo i opet će se šetati ulicama, dok moj sin to više nikada neće moći. Ne znam šta više da vam kažem, srce mi se cepa, ali imam još jedno dete i moram da mislim o njemu - kaže očajni otac.