U rukama sam držala bebu u ranama, tad je počela borba! Ispovest posle smrti malog Despota koja para dušu
Nije bilo mnogo lepih trenutaka!
Facebook printscreen
Despota Lazića (12) iz Bajine Bašte više nema na ovom svetu, ali živeće u sećanjima svih kojima je ostao u srcu. I svi do jednog koji ga pamte uvek će priču o njemu počinjati rečima koje ga najbolje opisuju - hrabro, pametno i napaćeno dete.
Na primer, Marina Petronijević, Despotova učiteljica. Dečak leptir zbog teške bolesti kože, usled koje je trpeo jake bolove, nije mogao da prati nastavu u školi. Zato mu je Marina dolazila kući i držala nastavu, predavala gradivo od 1. do 5. razreda.
- Nije bilo mnogo lepih trenutaka, uvek su ta naša druženja, kao i ceo njegov život bila mučna i bolna. Uvek je govorio "šta će meni škola, učenje", jer je bio svestan da neće dugo živeti. Bio je preozbiljno dete za svoje godine. Muka ga je naterala da sazri pre vremena. Uvek sam ga bodrila da misli pozitivno, da će ozdraviti, završiti školu, zaposliti se - pričala nam je o svom đaku, dan posle njegove sahrane, učiteljica iz Bajine Bašte.
Despot je nastavu mogao da prati onoliko koliko mu je bolest dozvoljavala. Ni sama ne zna koliko puta je morala da prekine čas jer se dečak žalio na bolove i da uplakana ode kući jer nije mogla da mu pomogne.
Pročitajte još:
- Trudila sam se kako znam i umem da mu ulepšam te sate koje smo zajedno provodili. Uz njegove probleme videla sam i očajničku, ali junačku borbu cele porodice Lazić da Despotu bude bolje. Teško mu je padalo kada je morao da obuče neko toplije odelo, nešto sa dugim rukavima, jer to je iritiralo njegovu kožu i zadavalo bolove - priča Marina Petronijević.
Neretko ga je vodila u školu, u njegovo odeljenje, želela da barem neko vreme provede sa drugovima iz razreda i prati nastavu. Uspela je par puta, ali samo na kratko. Bol mu nije dao da ostane duže. Drugovi su dolazili da ga obiđu i to mu je prijalo.
Od petka suze ne može da obuzda ni Mirka Vilotijević, prva komšinica Lazića. Despota je ispratila kad je krenuo u Beograd, na lečenje sa kog se nije vratio. Ona ga je i prihvatila na ruke kada ga je majka Sofija donela iz porodilišta.
- Uzela sam u ruke bebu koja je zbog rana bila u zavojima. Od toga dana, pa sve dok ga nisu odvezli u Beograd trajala je nadljuska borba majke Sofije i oca Aleksandra protiv nedaća koje su pratile njihovog sina od rođenja. Ko nije sa njima proveo dan ne može da shvati na kakvim su mukama bili. I danju i noću. Borio se i Despot, duša dobra i prepametna. Imao je pamet odraslog čoveka. Koliko puta, ni sama ne znam, sam mu donosila moj telefon čije funkcije sam poremetila. Onim njegovim krivim, deformiranim rukicama, prstima sraslim jedan za drugi, baratao je po dirkama i objašnjavao šta i kako - seća se Mirka.
Bonus video: Krvavi pir na Zvezdari!