U zatvoru mi je bolje nego na Farmi!
Aleksandar Kristijan Golubović (46), jedan od malobrojnih preživelih likova iz kultnog filma „Vidimo se u čitulji“, svoje prvo krivično delo počinio je još daleke 1987. godine, kada je u kafani u Boleču pepeljarom pretukao jednog gosta.
Slobodan Pikula
Nepune tri decenije kasnije Kristijan se zbog prodaje heroina nalazi na izdržavanju zatvorske kazne u „Zabeli“, odakle ekskluzivno za „Alo!“ govori o svom učešću u rijalitiju „Farma“, o odnosu sa Stanijom i Balerinom, zatvorskim danima, pokajanju... Na početku razgovora opisao nam je kako provodi dane...
- Biološki sat me uvek probudi oko 6.30. Perfektno sredim posteljinu, a potom i sebe. Doručkujem ili popijem ceđenu pomorandžu. Propratim jutarnje vesti. Zavisno od šetnje planiram crtanje, pisanje ili čitanje. Nakon ručka očistim sobu od prašine i sredim kupatilo. Odmor iskoristim da gledam TV i malo dremnem, a šetnju da igram fudbal ili basket. Posle toga se tuširam omiljenom, hladnom vodom. Uveče čitam ili gledam neki kviz na TV-u. Do ponoći legnem i uz obaveznu molitvu utonem u san.
U zatvoru jedem rakove i kavijar
- Kakva je hrana u zatvoru?
- Bolja je nego ranije. S druge strane, od kuće mi šalju pakete sa svim što najviše volim. Naručujem rakove i kavijar da bi dušmani imali o čemu da gunđaju.
- Ranije si slikao i učio krasnopis, imaš li neki hobi u zatvoru?
- Slikam i sada. Krasnopis je talenat koji se usavršava - lepo je meni, ali i svakome ko čita moj rukopis. Trenutni hobi mi je uređenje moje ćelije. Uvek mora biti najčistija i najsređenija. Volim da radim non-stop, bilo šta.
- Da li vežbaš?
- Dugo već ne treniram. Ugojio sam se. Pre neki dan sam uradio 167 sklekova iz tri serije. Moja snaga je prirodna i zato i ne „vetri“ lako kao kod većine koji koriste nezdravu hemiju. Uskoro krećem sa korigovanom ishranom i mojim treninzima. Popraviću liniju i formu.
- Ko te posećuje u zatvoru?
- Samo moja supruga Ivana. To pravo imaju samo još advokati. Neistina je da me posećuju raznorazne osobe. To nije dozvoljeno, a meni je lično Ivana najbitnija!
- Koliko često viđaš Ivanu i ćerku?
- Ivanu viđam redovno, a ćerkica je malena da bi je zbog jednog sata posete supruga vozila 350 kilometara. Nadam se premeštaju u zatvor bliži kući, kako bi češće viđao svoje dve princeze.
- Da li ti je lakše s cimerima u zatvoru nego u rijalitiju?
- U sobi sam sa kulturnim i pedantnim momkom, koji ne puši, ne pije lekove, trenira i poštuje starije. U zatvoru je mnogo lakše, u rijalitiju je retko ko razuman. Izuzev par njih, većina ljudi ništa ne vredi. Gospodin Željko Mitrović mi je dao ogroman novac da im dam primer, ali nisu naučili ništa. Nažalost!
- Da li bi ponovo ušao u rijaliti sa istom ekipom ljudi?
- Aut je da se gradivo ponavlja.
- Da li pratiš „Farmu“ i za koga navijaš?
- Da imam bilo koga vrednog da vidim i od njega nešto korisno naučim, gladao bih rijaliti programe. Međutim, retki su oni koji nečim zanimljivim drže gledanost... Navijam da pobede devojke iz produkcije koje menjaju baterije.
- Šta ti najteže pada dok sediš u ćeliji?
- Vrućina i to što nema tuš. Pozitivnim mislima podstičem duh da luta na mesta gde se sećanje na zatvorsku monotoniju briše!
- Kaješ li se zbog života koji si vodio?
- Naravno. Mogao sam da biram, a ja sam izabrao najtrnovitiji put. Sada je ogroman deo ružna uspomena, a „gumica“ za sve nemile događaje je budućnost uz moju divnu porodicu... I pokajao sam se a i promenio puno. Ipak, živeti normalno je najlepše.
- Šta misliš o današnjoj omladini?
- Nažalost, puno ih je pogubljeno! Vaspitanje rađa poštovanje. Sistem vrednosti je izgubio kompas, a roditelji su najveći krivci. Ne smeju da prepuštaju decu njihovoj slobodnoj volji u totalu, ta tolerancija dovodi do niza nepovratnih grešaka!
- Ko te je u životu najviše razočarao, a ko najpozitivnije iznenadio?
- Najgore je to što te po nekakvom nepisanom pravilu najdublje povredi neko koga si voleo, dok neki prolazni ljudi nenadano učine ogromno delo ne tražeći od vas nikakvu protivuslugu ili zahvalnice, već samo puko poštovanje. Nažalost, najgora razočarenja su tu među nama, molimo se bogu da nam se ne dogode!
- Kakvi su ti planovi kad izađeš?
- Prvo sa svojom porodicom idem na dug odmor - more, sunce, mir i sreća. Daleko od svega i svih koji mogu da nas poremete u uživanju. Zatim sledi renoviranje svega što se tokom mog izostanka izmenilo - stan, lokal, novac... Kada se sve unormali, otvoriću sportski klub i ozbiljno ću izlagati svoje likovne i pisane radove kako bi se društvo upoznalo sa pravim Kristijanom.
Balerina me nije posetila!
- Da li i koliko često koristiš ljubavnu sobu?
- Supruga mi dolazi u bračnu posetu da bismo bili zagrljeni, umotani u emocije, da mi se isplače, izjada, da je utešim, nasmejem... Da oboje napunimo baterije do sledeće posete. Onliko često koliko zakon dozvoljava.
- Da li je tačno da ti je dolazila Jelena Milošević Balerina?
- Čista je laž da mi je ona bilo šta poslala i bila mi u poseti - ikada! Takve neistine vređaju moju porodicu!
Prema Staniji ne osećam baš ništa osim prezira!
- Sada kada imaš vremena da razmisliš o svemu, kako gledaš na sve što se dogodilo sa Stanijom?
- Na Staniju, ccc... Zar vi zaista mislite da bi nakon svega ja trošio misli na nekoga kao što je ona? Prema njoj ne osećam ama baš ništa sem prezira zbog poznatih postupaka. Ponekad kratko i jasno prokomentarišem neku „zabludu“ o nama, pa u kratkim crtama opišem Staniju onako kako je vidi širok auditorijum.
- Da li si čuo da Stanija postaje pevačica? Šta misliš o tome?
- Ha-ha, ho-ho! Da li me zezate? Ljudi, nemojmo da vređamo i ružimo jednu umetnost kao što je muzika, molim vas!
Deco, ugledajte se na mlade matematičare
- Šta bi poručio mladim ljudima koji na tebe gledaju kao na idola?
- Ne idite trnovitijim putevima do zvezda, jer na kraju takvih puteva svaka zvezda potamni. Obrazujte se što više, bavite se sportovima, bez hemije i poroka! Poštujte mudrije bez sujete i kompleksa. Učinite svoje roditelje i društvo ponosnim, kao što to čine Novak Đoković ili matematičari Srbije. Živite zdravo i normalno!