Video-snimci kriju Arkanove ubice
Poznati beogradski advokat Momčilo Bulatović kaže za „Alo!” da ubistvo Željka Ražnatovića Arkana dosad nije demistifikovano jer, osim toga što nisu utvrđeni motiv i naručioci zločina, postoje brojne nelogičnosti, poput onih što neke osobe koje su bile u „Interkontinentalu” nikad nisu ispitane tokom postupka!
Danica Ćuruvija
Bulatović, koji je u ovom procesu zastupao Milana Đuričića Mikija, koji je u bekstvu, navodi neke od njih.
- U tom predmetu ima mnogo spornog. Prvo, učešće nekih ljudi koji su bili u „Interkontinentalu”, a nisu saslušani. Ne znam zašto, ni kako. Neću pominjati imena koja stoje u spisima. Motiv, koji je sigurno trebalo da postoji, nije utvrđen. Ispalo je da je Dobrosav Gavrić iz čista mira išao na svoju ruku da ubije Arkana. Nelogično je i što je Željkov telohranitelj Zvonko Mateović, po svom kazivanju, trčao, pa ranio Gavrića, a ako je pucao, tragovi su morali da budu na drugom mestu. Zoran Nikolić Pegla, koji je priznanje opovrgao i tražio u dva navrata da ga sasluša istražni sudija, umro je misteriozno u zatvoru. I video-snimci su pokazali da se ne poklapaju vozila koja su učestvovala u atentatu, vreme, a Dragan Nikolić Gagi ima dokaz da nije bio u hotelu - kaže Bulatović, koji je Strazburu uložio žalbu zbog nepravičnog suđenja Đuričiću.
Dobio preteća pisma zbog Legije!
Bulatović kaže da su nepoznate osobe htele da ga ubiju 2003. u Karađorđevoj, nakon njegovog povratka iz Haga, ali da se atentatoru zaglavio metak u „škoprionu”.
- Zna se motiv, ali svi ćute. To nema veze sa Hagom. On otkriva da je dobio nekoliko pretećih pisama dok je branio Legiju za ubistvo Zorana Đinđića. - Nazivali su me džukelom, kriminalcem i pretili da će me naučiti pameti, da će me vratiti u Crnu Goru.. Zanimljivo je da su sva pisma predata u Bulevaru Kralja Aleksandra, u blizini sedišta Demokratske stranke u Krunskoj ulici - otkriva Bulatović.
Povodom šuškanja da je u „Interkontinentalu” tada ubijen i četvrti čovek Bulatović navodi da je advokat Nebojša Pavlović tada dao ime stradalog nadležnima, ali da to nikad nije istraženo. On se priseća i da je Arkanov sin Mihajlo razgovarao sa njim i tražio informacije o ubistvu svog oca, koga je Bulatović odranije znao.
- Našli smo se nekoliko puta i popričali. On je tada tražio nekoliko informacija iz predmeta - priseća se on.
Bulatović se seća i kako im je preselo piće u noći izručenja Slobodana Miloševića Hagu.
- Milošević je najpre bio u zabludi da će mu suditi neku zloupotrebu para koje je, navodno, davao Mihalju Kertesu. Onda je shvatio da je to rezervni plan, ali nije verovao u izručenje. Tada nam je usvojena privremena mera da se Milošević ne izruči i mi smo otišli na Ušće da to proslavimo. Sedeo sam sa Tomom Filom, Zdenkom Tomanovićem, Mikijem Vujovićem i Branimirom Guglom, kada me je pozvao neki novinar i rekao: „Znate li vi da je Milošević u Hagu?” Slavlje nam je preselo, nastala je panika i mi smo odjurili do Centralnog zatvora, gde su se svi sakrili iza rešetaka, a mi smo videli da vire iza zavesa. Nisu hteli da nas prime, iako je Milošević otet i izručen nezakonito - navodi Bulatović.
On se prisetio i slučaja kada je branio Zorana Uskokovića Skoleta, čija je majka priznala da drži oružje u kući!
- Skoleta sam branio za pomaganje u ubistvu jednog inspektora na Ceraku, koji je greškom stradao. Prilikom pretresa kuće kod njega su nađene dve bombe, a na sudu je rekao da su „kevine”. Njegova majka je došla i pred punom sudnicom rekla: „To su moje bombe, moj sin nema veza sa tim!” To je izazvalo smeh u sudnici i komentare: „Kakva majka, takav sin!” - kaže Bulatović.
Koji političari se plaše pitanja o Đinđićevom ubistvu?
Bulatović ističe i da se neko plaši da otvori pitanje političke pozadine Đinđićevog ubistva. - Ne znam čega se plaše? - pita on i kaže da je Legiji u startu rekao da je osuđen 12. marta i da je imao više šansi za odbranu da se branio u Hagu nego što je imao pred Specijalnom sudom. - On mi je rekao: „Videćemo.“ Ispostavilo se da sam u pravu. O manjkavosti postupka mogu govoriti danima, a neko će možda nekad napraviti reviziju tog postupka - naglašava on i dodaje da su njegovi klijenti bili i Dušan Spasojević Šiptar, Mile Luković Kum i Ljubiša Buha Čume, koje je branio za neka sitna dela. Za Andriju Draškovića kaže da je nedužan odležao devet godina u zatvoru.
- Drašković se branio, ali je odležao osam-devet godina - kaže Bulatović, koji je zastupao i Veselina Šljivančanina, Sredoja Šljukića, Momčila Mandića i njegovog sina Vladu Mandića, Viktora Savića i mnoge druge.
(Nastaviće se)