Vladika sinu nastradalog predao orden na sahrani
Ceo Kragujevac bio je u suzama dok je potpukovnika Miroslava Perišića ispraćao na večni počinak.
Nebojša Raus
Jauci su se prolamali nebom dok je oficira junaka pratilo 20 sveštenika Eparhije šumadisjke, kao i pripadnici Vojske Srbije, rodbina, prijatelji i više stotina građana Kragujevca.
Opelo je trajalo više od sat vremena, a pogrebna povorka je od kapele do grobnog mesta ispraćena uz neprekidno pojanje sveštenika.
Mnogi ga nisu ni poznavali, ali su došli iz poštovanja, jer je Perišić žrtvovao život i spasao grad veće tragedije. Da je bio skroman, ali izuzetno cenjen, pokazalo je i sveštenstvo Eparhije šumadijske, čiji su sveštenici došli da održe opelo. Neutešni su bili i drugovi i drugarice njegovog sina Veljka, kojih je bilo više od stotinu. Sin Veljko je zaplakao dok je primiao orden od vladike šumadijskog Jovana, ali je istovremeno bio ponosan što je ceo grad Kragujevac odao priznanje njegovom ocu.
Vladika šumadijski Jovan juče je na Varoškom groblju u Kragujevcu održao opelo potpukovniku, koji je nastradao u eksploziji magacina u Tehničko-remontnom zavodu u Kragujevcu i posthumno ga odlikovao visokim crkvenim priznanjem, Ordenom Svetog Simeona Mirotočivog!
- Visoko odlikovanje Srpske pravoslavne crkve Miroslav Perišić je trebalo da dobije ranije. Ja sam poznavao ovoga čoveka koji je voleo svoj narod i crkvu. On je u svom životu naučio da sluša i zbog toga je znao da zapoveda - rekao je vladika šumadijski Jovan u oproštajnom govoru i veliko crkveno priznanje uručio Perišićevom sinu Veljku.
U ime Vojske Srbije od potpukovnika se oprostio pukovnik Milan Popović, komandant 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva (PVD).
- Govorio je malo, a činio mnogo. Nije prezirao nijednog čoveka. Bio je skroman i nikada nije isticao sebe. Uvek je želeo da spase druge i tako je i dao svoj život. Ostale su uspomene na čoveka velike duše. Njegovoj porodici kažemo da može da bude ponosna na njega, jer je na Miroslava ponosna cela Srbija - rekao je juče pukovnik Popović.
Oficir heroj je ispraćen uz najviše vojne počasti. Od kapele do njegove večne kuće vojni orkestar ga je ispratio uz zvuke pesme „Tamo daleko”.
Iza sebe je ostavio suprugu Violetu, sina Veljka i neutešnu majku Zorku.