Zapalio sam dedu, i šta sad?
Strašna smrt beskućnika Dragutina Todorčevića u Novom Sadu, koga je zapalio 12-godišnji dečak, i dalje potresa javnost, ali, izgleda, ne i samog dečaka i njegovu porodicu.
R. Getel
- Krenuo sam da dva drugara da šetamo. Krenuli smo ka Železničkoj stanici. Ja sam došao i upalio te novine. Stavio sam ih dole, pored dede, i onda je sve buknulo - rekao je dečak novinarima, a na pitanje odakle mu upaljač, uzvratio je kontrapitanjem: „A vi nemate upaljač u džepu?“.
Dečakovi roditelji juče nisu bili kod kuće, u kojoj u veoma lošim uslovima živi najmanje troje dece i još toliko odraslih. Kuća je ograđena improvizovanom ogradom, a u dvorištu ima nekoliko trošnih objekata. Kako nezvanično saznajemo, porodica dečaka i dečak nisu prijavljeni na toj adresi. Njegova sestra Silvana Nikolić kaže da joj mlađi brat, kada je došao kući, nije ispričao da se išta dogodilo, već da su za slučaj saznali kada su inspektori došli po drugi put.
- Pitali su ga svi da li je upalio čoveka, a on je rekao da nije, nego da su tuda samo prošli - priča Silvana i napominje da su se policajci vratili i odveli njenog brata na razgovor, nakon čega je pušten.
Ona kaže da im je majka bolesna i da je na lečenju u bolnici u Sremskoj Kamenici, dok dečakov otac takođe nije bio u kući u kojoj žive, jer, kako Silvana kaže, svira na ulici. Ona kaže i da je dečak još tokom dana otišao od kuće.
- Drugovi su došli po njega, a on je rekao da će se vratiti do 10. Nije on nikoga upalio, deda je bio pijan - priča sestra.
Dečak ne ide u školu. Išao je ranije, ali sestra nije mogla da se seti u koju, napomenuvši samo da je to možda Škola za obrazovanje dece i odraslih „Sveti Sava“.
Osim nje, dečak ima i starijeg brata. Njegovi su imali još jedno dete, koje je preminulo.
Dobrila Čačija, v. d. direktora Centra za socijalni rad, izjavila je za „Alo!“ da vinovnici incidenta nisu u evidenciji ustanove na čijem je čelu i da definitivno nisu prolazili kroz njihov sistem.
- Jedan dečak je štićenik doma za decu bez roditeljskog staranja u Sremskoj Kamenici i za njega znamo, a za druga dva dečaka nemamo nikakve podatke – objasnila nam je Čačija.
Prema njenim rečima, Centar ima zakonsku obavezu da pokrene sve neophodne radnje kako bi se utvrdile okolnosti koje su dovele do nesreće.
- Procedura je u toku i nakon sveobuhvatne istrage na osnovu tog izveštaja možemo predložiti tužilaštvu, recimo, da roditeljima oduzme problematičnu decu, pa i da utvrdi njihovu krivičnu odgovornost kao staratelja u ovom slučaju - rekla je Čačija, uz napomenu da će zbog ozbiljnosti situacije sve biti završeno u najkraćem mogućem roku.
Sigurna kuća za decu delinkvente
Dobrila Čačija kaže da bi ovaj nesrećni slučaj mogao samo dodatno da ubrza inicijativu za formiranje Sigurne dečje kuće, koja postoji u naselju Klisa, ali nije tehnički opremljena i puštena u rad. - U Sigurnu dečju kuću, osim ugrožene dece, smeštaju se i ona koja spadaju u kategoriju dece sa problematičnim ponašanjem. To bi bilo jedno od sistemskih rešenja koje bi moglo da na neki način reši ovaj problem - ocenjuje Čačija.
Saobraćajka odnela i kuću i posao
Pokojni Dragutin Todorčević je pre tri godine, kada je bio korisnik prihvatilišta za beskućnike u Futogu, novinarima ispričao svoju životnu priču. On je tada, sudeći po onome što je rekao, živeo srećno, a u prihvatilištu se bavio stolarstvom. Pre nego što je postao beskućnik, imao je i posao i svoju kuću, ali mu je jedna nesreća odnela sve. - Pre devet godina doživeo sam saobraćajnu nesreću i od tada ne mogu u potpunosti da se služim nogom i rukom. Radionica u kojoj stvaram sa drugim štićenicima mi daje motiv da živim - ispričao je Todorčević 2013. godine. Kako je rekao, stolarstvo mu je donelo mir, a u prihvatilištu je pisao i poeziju. Pre nego što je postao beskućnik bio je u braku, ali je njegov pad počeo nakon bombardovanja 1999. godine. U tom periodu se odao alkoholu. Vukao se po ulicama godinama pre nego što je došao u prihvatni centar, koji je napustio pre oko dve godine.M. S. - S. A.