SRBI NA KOSOVU UGROŽENI Obraz međunarodnih aktera je ukaljan, ali BORBA SE NASTAVLJA
Srbi na Kosovu, od dolaska Aljbina Kurtija na vlast u Prištini, proživljavaju najteže trenutke u poslednje dve i po decenije, a ugroženost ljudskih i političkih prava srpske zajednice je i mirlja na obrazu međunarodnih aktera prisutnih na Kosovu, istakao je u intervjuu za frankfurtske „Vesti“ ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
„Srbija će nastaviti da se, na čvrstim temeljima međunarodnog prava, svim dostupnim političkim i diplomatskim sredstvima, bori za zaštitu svojih državnih i nacionalnih interesa. Srpski narod od dolaska Aljbina Kurtija na čelo privremenih institucija samouprave u Prištini proživljava najteže trenutke u poslednje dve i po decenije. Ugroženost ljudskih i političkih prava Srba na Kosovu i Metohiji je, osim što je potvrda retrogradne etnonacionalističke Kurtijeve agende, jeste i mrlja na obrazu međunarodnih aktera prisutnih u našoj južnoj pokrajini, jer nisu primenjene sve dostupne mere kojima bi Priština bila odvraćena od jednostranog, agresivnog i suštinski antievropskog postupanja“, istakao je Đurić.
On je naglasio da su Srbi na Kosovu čvrsti ljudi, odlučni da odbrane svoje pravo na postojanje, ali podvlači da je sramota da je jedan kolektiv u savremenoj Evropi uopšte izložen takvoj vrsti izazova.
„Srbija će i na unutrašnjem i na međunarodnom planu nastaviti da se bori za svoj narod u južnoj pokrajini, jer ono što je do sada za nas bilo ključno nacionalno i identitetsko pitanje, postalo je i humanitarni problem, i mi ćemo učiniti sve što je potrebno kako bismo našim građanima i sunarodnicima pomogli da istraju u ovim teškim vremenima“, najavio je ministar.
Istakao je da Srbija u međunarodnim odnosima nastupa kao kredibilan partner i da njeni predstavnici ne govore javno jedno a na zatvorenim sastancima drugo.
„Uspešno smo se profilisali kao međunarodni činilac sa kojim sagovornici ne moraju uvek da se saglase, ali smo danas svakako neko kome može da se veruje. Srbija je politički samostalna država, i kao takva ima legitimno pravo da se u međunarodnoj areni bori za svoje interese, a u poslednje vreme mi svoje interese sve bolje artikulišemo i naš glas se sve dalje čuje. Tome suštinski doprinosi i lični i profesionalni ugled koji je predsednik Aleksandar Vučić izgradio na međunarodnom planu“, objasnio je Đurić.
Upitan na koji način i da li je uopšte moguće promeniti odnos država koje su priznale nezavisnost Kosova, naglasio je da sama činjenica da je gotovo 30 država povuklo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, svedoči da ta stvar ni izbliza nije završena.
„Pa čak i među priznavačima ima zemalja koje svrstavamo u grupu pasivnih priznavača, a reč je, da objasnim, o zemljama koje su formalno priznale samoproglašeno „Kosovo“, ali nisu uspostavile diplomatske odnose i ne glasaju u međunarodnim forumima u korist Prištine. Srbija uporno godinama brani svoje pozicije pozivajući se na međunarodno pravo, i ta upornost se isplatila. Razume se da je srpska diplomatija, radeći na bilateralnom planu sa mnogim državama, u velikoj meri zaslužna za ovaj rezultat, i za to su, osim kreatora naše državne politike, zaslužne i mnogi javnosti nepoznati heroji borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije“, podvukao je Đurić.
Na pitanje koliko je za Srbiju dolazak Donalda Trampa dobra ili loša vest, ministar je odgovorio da srpske političke strukture i diplomatija godinama unazad grade strateški dijalog sa SAD i mrežu sagovornika spremnih da saslušaju naše argumente i da sa nama podele viziju moderne i prosperitetne Srbije, koja će u budućnosti biti, ne samo stub stabilnosti, već i motor ekonomskog razvoja zapadnog Balkana.
„I sa ljudima u neposrednom okruženju predsednika Trampa imamo kontinuiranu i produktivnu saradnju, tako da ćemo, siguran sam, nastaviti započeto. Ima potencijala da srpsko-američke odnose tokom mandata predsednika Trampa uzdignemo na najviši nivo u istoriji, međutim ne treba u našoj javnosti pothranjivati očekivanja da će u politici SAD prema Srbiji biti nekakvih munjevitih i korenitih zaokreta. Naše odnose gradićemo strpljivo i korak po korak, kao pouzdani partneri“, rekao je Đurić.
Šef srpske diplomatije je, govoreći o 2024. godini, rekao da je bila bremenita brojnim političkim izazovima koji su posledica sve složenije političke i ekonomske situacije u svetu.
„Srbija je, uprkos svemu, uspela da sačuva unutrašnju stabilnost i da bude u samom evropskom vrhu po ostvarenoj stopi privrednog rasta. To se nije dogodilo samo od sebe, već iza toga stoji vredan rad i odgovorno strateško planiranje predsednika i Vlade Srbije. Uspeli smo da se u najvećoj meri zaklonimo od tektonskih potresa koji iz korena pred našim očima menjaju geopolitičke odnose, i Ministarstvo spoljnih poslova je tome dalo veliki doprinos“, dodao je Đurić.
Upitan šta bie posebno apostrofirao kao glavne izazove i uspehe srpske diplomatije u 2024. godini, kazao je da je ključni uspeh to što je Srbija uspela da odoli pritiscima da skrene s puta vođenja nezavisne unutrašnje i spoljne politike, i da izbegne da na direktan način bude instrumentalizovana u jednoj i dalje neizvesnoj geopolitičkoj borbi.
„Srbija i njena diplomatija pokazale su da imaju znatno veći spoljnopolitički kapacitet od onog koji nam se pripisivao, i to se moglo videti i po tome što Priština u 2024. nije postigla značajnije uspehe na međunarodnom planu i po tome što je veći deo čovečanstva bio protiv stigmatizacije Srbije i srpskog naroda kada je reč o rezoluciji Generalne skupštine UN o Srebrenici. Važno je istaći i da smo iz jednog perioda reaktivne spoljne politike ušli u razdoblje proaktivnog delovanja, i to se najbolje vidi po davanju novog sadržaja tradicionalno dobrim odnosima sa zemljama Afrike i Dalekog Istoka, pre svega sa Kinom kao rastućom ekonomskom i političkom supersilom. Srbija se sve više nameće kao dobar i delotvoran most između onoga što se u savremenoj političkoj terminologiji opisuje kao globalni sever i globalni jug“, objasnio je Đurić.
Na pitanje koliko se velika svetska pitanja reflektuju na male zemlje kao što je Srbija ukazao je da živimo u trenutku u kojem se, u strahu od nadolazećeg vremena, države grupišu u koalicije i blokove, što, kako izražava bojazan, otežava mogućnost deeskalacije.
„Srbija je u istoriji mnogo puta platila visoku cenu velikih svetskih i regionalnih konflikata, i naš narod je ne jednom bio doveden na ivicu biološkog opstanka. Naš nesumnjiv interes je da ovoga puta, koliko god je to moguće, ostanemo po strani od sukoba velikih i da, vodeći samostalnu politiku i ostajući vojno neutralni, smanjimo ekonomski i tehnološki jaz između nas i najrazvijenijih zemalja Evrope. Razume se da ne možemo da budemo sasvim imuni na ono što se događa oko nas, ali ovoga puta nećemo biti akter destabilizacije u međunarodnim odnosima, već zemlja koja je na svaki način spremna da doprinosi izgradnji miroljubive međunarodne saradnje“, rekao je Đurić.
Na pitanje šta će biti ključni ciljevi srpske diplomatije u 2025.godini, najavio je da će srpska diplomatija nastaviti da deluje na planu zaštite ključnih državnih i nacionalnih interesa, a prvi među njima je zaštita našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Sledeće godine, podsetio je, svet obeležava 80. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih nacija, i to će, kako smatra, biti prilika da iznova, samostalno ili u saradnji sa međunarodnim partnerima koji dele naše vrednosti, Srbija učestvuje u nastojanju da se principima na kojima počiva svetski poredak, kako je opisan u Povelji UN, udahne novi život.
„To će biti i prilika da se reaktuelizuju argumenti kojima Srbija brani svoje interese kada je reč o Kosovu i Metohiji. Nastavićemo, takođe da krupnim koracima radimo na procesu evrointegracije, koja je naš ključni spoljnopolitički cilj, kao i na relaksiranju odnosa i obogaćivanju saradnje sa našim neposrednim okruženjem, jer proaktivna i konstruktivna regionalna politika je, ne samo važan segment naše šire evropske politike, već i uslov stabilnosti i nastavka ekonomskog razvoja Srbije. Naredna godina će, nadam se, biti i prilika da napravimo suštinske iskorake kada je reč o reformisanju i podmlađivanju srpske diplomatije, jer to je važan funkcionalni cilj i preduslov da sa odgovarajućim kadrovskim kapacitetima primimo na sebe sve predstojeće izazove. Deo tog procesa je i proširenje diplomatsko-konzularne mreže“, istakao je Đurić.
Sledeća godina, smatra, biće možda i najizazovnija u modernoj istoriji ljudskog roda.
„Ukoliko ozbiljni regionalni sukobi i napetosti ne počnu da se kreću u pravcu mirnog rešenja, napetosti u međunarodnim odnosima dostići će usijanje, što će neminovno i pred Srbiju doneti neke nove izazove. Srbija, međutim, ima predsednika i vladu koji strateški razmišljaju godinama unapred i naša država će učiniti sve što je moguće kako bismo sačuvali mir, stabilnost i razvojni zamah kojem smo svi svedoci proteklih godina. I naša miroljubiva politika stvaranja prijateljstava i partnerstava širom sveta će, u tom mračnom scenariju, takođe biti stavljena na test, jer će proces geopolitičke polarizacije dobiti na intenzitetu. Svet se nalazi na prekretnici, ali Srbija će biti spremna na svaki razvoj situacije u međunarodnim odnosima“, zaključio je minstar Đurić.
BONUS VIDEO
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
Komentari (0)