BRATSTVO PO ORUŽJU ZA LEGALIZACIJU VOJSKE KOSOVA Šta se krije iza saradnje Hrvatske i lažne države?

Paralelno sa tim, premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti krenuo je u akciju obaranja sporazuma bivšeg predsednika Hašima Tačija sa NATO, po kojem se vlast u Prištini obavezala da KBS neće ići na sever pokrajine bez saglasnosti Kfora.

Ova očigledna ofanziva ubrzanog legalizovanja "kosovske vojske", usledila je samo nekoliko dana nakon što su hrvatski zvaničnici poručili da će ne samo pomoći kosovskim Albancima da formiraju svoje oružane snage, nego i da će u pokrajini povećati broj svojih pripadnika u okviru Kfora.

Tako se sada Zagreb direktno uključio u obuku tzv. KBS (koja bi po planu Prištine i njenih saveznika trebalo da preraste u vojsku), a čiji će kontingent do 29. maja biti deo multinacionalne vežbe "Laufer 21" u Hrvatskoj. Osim pripadnika tzv. KBS i hrvatske vojske, učestvuju i vojnici Albanije, BiH, Severne Makedonije, Slovenije i SAD.

Ovi manevri su deo vežbe "Brzi odgovor 21", koja se održava u okviru međunarodne vežbe "Branilac Evrope 21", pod vođstvom američke vojske za Stari kontinent. Operacije će biti izvođene na više od 30 poligona, u više od deset država, od Baltika preko Crnog mora i Balkana do Afrike. Vežba "Laufer 21", kako je poručeno, za cilj ima jačanje planiranja i sprovođenja kopnenih i mirovnih operacija i razvoj vojnih obaveštajnih sposobnosti.

Predsednik parlamentarnog Odbora za KiM Milovan Drecun kaže da Hrvatska koristi članstvo u NATO da podriva interese Srbije i srpskog naroda i otvoreno radi na destabilizaciji naše zemlje, pogotovo na KiM:

- Hrvatska se uveliko na Kosovu bavi prikupljanjem podataka, pogotovo imajući u vidu da je deo od njihovih 38 vojnika u Kforu već raspoređen u obaveštajni bataljon. Najavili su i slanje motorizovane čete i povećanje broja svojih vojnika u Kforu na 150. Rade sve što mogu na tome da tzv. KBS preraste u vojsku, a pozivanjem da učestvuju u ovim međunarodnim vežbama ta "vojska" se i legalizuje, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Za profesora bezbednosti Radomira Milašinovića savezništvo Albanaca i Hrvata na vojnom polju nije nikakvo iznenađenje. On ukazuje da je politička, ideološka, obaveštajna pa i vojna saradnja postojala između njih i pre tri decenije, u vreme raspada nekadašnje Jugoslavije:

- Sada je to samo poprimilo i neku vrstu ofanzivnog karaktera, jer bez ikakvog ustručavanja rade stvari koje su direktno usmerene protiv bezbednosti Srbije, odnosno zadiru u naša unutrašnja pitanja. Sve to može imati veoma ozbiljne implikacije - upozorava Milašinović.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI