POZNATI DIPLOMATA OTKRIO Ova žena radi protiv Srbije, EU mora da pokrene istragu

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je jasno stavio do znanja Prištini da je mandat KFOR-a na Kosovu i Metohiji "na liniji" onoga što nalaže Rezolucija 1244 SB UN, kaže bivši diplomata Zoran Milivojević i ističe da je za Beograd važno što je Stoltenberg stao na stranu sporazuma između Srbije i KFOR-a kada je reč o Kosovskih bezbednosnih snagama (KBS).

Milivojević ističe da Stoltenberg nastupa u skladu sa mandatom KFOR-a i NATO-a na KiM za razliku od izvestioca Evropskog parlamenta za Kosovo Viole Fon Kramon koja, kako kaže, izlazi iz okvira svog mandata i nastupa kao lobista prištinske strane umesto da bude neutralna.

"Stoltenberg se ponašao u skladu sa onim što je mandat KFOR-a i alijanse, nijednog trenutka nije dao do znanja da se radi o državi Kosovo i o zvaničniicima suverene države", kaže Milivojević za Tanjug komentarišući poruke Stoltenberga tokom posete Prištini.

Za Beograd je, ističe, važno što je Stoltenberg stao na stranu poštovanja sporazuma postignuth između Srbije i KFOR-a koji se odnose na ponašanje KBS i mogućost njihovog dolaska na sever KiM, ali i tretmana tih snaga.

"Stoltenberg je bio jasan da KSB ne mogu da dolaze na sever KiM bez saglasnosti komandanta KFOR-a, kao i da se tretiraju ne kao vojska nezavisne države, već kao bezbednosne snage u okviru mandata KFOR-a", ukazuje Milivojević.

Viola fon Kramon radi za Albance

S druge strane, poziv Fon Kramon političarima iz Prištine da posete sever KiM, Milivojević vidi kao nastup lobiste koja je, kaže, potpuno integrisana u političke elite u Prištini i izlazi iz svog mandata kao izvestilac.

Fon Kramon bi, ističe Milivojević, kao izvestilac EP trebalo da sledi politiku EU koja je statusno neutralna, jer niti je priznala niti može da prizna kosovsku nezavisnost.

On smatra da je vreme da se evropske institucije "pozabave" ponašanjem Fon Kramon i da preduzmu odgovorajuće mere jer njeno ponašanje izlazi iz okvira onoga što EU predstavlja u dijalogu Beograda i Prištine.

Vašingtonski sporazum i Izrael

Komentarišući optužbe Prištine da Beograd krši Vašingtonski sporazum jer Srbija nije izmestila ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, Milivojević ističe da ti navodi nemaju osnova jer je, kako objašnjava, to politički sporazum, a ne podrazumeva međunarodnopravni i ugovorni odnos koji bi podrazumevao pravne obaveze i posledice za bilo koju stranu.

"Sve ovo o čemu Priština govori nema nikakvog osnova i ne postoji nikakva obaveza Beograda prema Prištini. Srbija ima obaveze jedino prema Vašingtonu i to političkog karaktera, odnosno ako političke okolnosti nalažu da se ispoštuje ono što je dogovoreno", naglašava Milivojević.

Napominje da su u trenutku potpisivanja Vašingtonskog sporazuma okolnosti bile drugačije, a da je Izrael u međuvremenu priznao nezavisnost Kosova što je potpuno nova situacija u bilateralnim odnosima Srbije i Izraela.

"Pošto je se u tom delu Vašingtonski sporazum odnosi na treću stranu, to znači da Srbija zadržava pravo da se ponaša u skladu sa političkim okolnostima koje važe u trenutku kada ta obaveza nastaje. Međutim, okolnosti su se promenile. Tada je Srbija na to pitanje mogla da gleda na pozitivan način, ali danas ne, imajući u vidu stav Izraela", kaže Milivojević.

Na pitanje mogu li se očekivati pritisci Vašingtona da Beograd po tom pitanju, odgovara da će to zavisiti od interesa SAD vezano za svoje odnose sa Izraelom, a ne sa Srbijom.

Kako kaže, ukoliko Amerika smatra da njeni odnosi sa Izraelom nalažu da se to pitanje aktivno rešava, može da otvori to pitanje prema Srbiji, ali naša zemlja zadržava pravo da štiti svoje interese.

"U ovom slučaju je relevantno ponašanje Izraela prema Srbiji, a ono ni u kom slučaju ne odgovara okolnostima koje su važile u trenutku postizanja Vašingtonskog sporazuma", navodi Milivojević.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI